Prosvetni glasnik

508

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

зове Еијево) није ваљало одвући на запад од Дњепра, кад он дежи на његовој обали. Србија је обојена плавом бојом (која је употребљена за мораи језера) те изгледа као какво језеро у сред северног дела Балканског Подуострва. — Италија и Шпанија обојене су исто онако као Сицилија, Сардинија и Балеарска Острва. Услед те неправилности не може се по боји познати, којој од поменутих држава припада које од наведених острва. Тако се исто по боји не може погодити, којој земљи припада острво Исланд, јер су том истом бојом представљене државе: Енглеска, Данска, Белгија, Русија и Швајцарска. Различне боје зато се и употребљавају на политичким картама, да би се по њима могле разликовати поједине земље и државе као и њихови поседи и насеобине. Лист 6., Физичка Азија. — Од крајних тачака записан је само рт (увек погрешно Рт.) Буру, док су у Европи обележене све сем источне. — Индију зове аутор Иредњом, а Индокину (Индокитај) Задњом Индијом. То је дошло по угледу на немачке атласе, према којима је овај израђен. Ако су се тамо одомаћила погрешна имена то не треба да буде правило, по коме ћемо и ми грешити. Није потребно нарочито да доказујем, да у ГеограФији нема ништа напред и назад, предње и задње, горе и доле, десно и лево. Аутор није записао име полуострва Еореје, што је требало да уради, јер се Кореја помиње у првом разреду и у физичкој и у политичкој ГеограФији. Није именовао ни острва: Борнео, Јаву и Кипар, а обележио је нека мања или незнатнија као што је нпр. Формоза. — Персиско Море погрешно зове заливом, Арабиски пак Залив — морем. Пише погрешно: 3. Тонкин, 3. Сијам, Беринг Мореуз и Ормус, у место Тонкински и Сијамски Залив, а Берингов и Ормуски Мореуз. У карту није унесен Каракорум, на коме се налази други по висини врх земаљски (Дапсанг). На место Источног Туркестана стављен је Памир. Хиндукуш је уцртан између 60° и 70°, а он се налази између 67° и 77°. Тијаншан није јужно од Тарима као овде, већ га је требало нацртати северно од поменуте реке. Нису забележене Становојске Планине и ако су пространије и дуже од Јабланојских. На Хималајима није назначен ни један од највиших врхова, чак ни Гаурисанкар, највиши врх азиски и земаљски. Име Сибирске Низије исписано .је само у средњем току реке Оба. Планина Сулејман погрешно је записана као Сулеиман. Планину Елбурс јужно од Касниског Језера зове погрешно Елбрус; Елбрус је највиши врхпланине Кавказа. Јерменску Висију назива Јермен. Ираном зове само предео на југу од планине Елбурса, то је грешка. Иран се пружа у главном до планине Сулејмана на исток, а на запад до пруге, која спаја југо-источну тачку Касписког Језера са североисточном Персиског Мора. —