Prosvetni glasnik

718

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и III степена, на вештину геометриеког представљања алгебарских резултата; први корак ка тешњој вези између Алгебре и Геометрије, који требаше довести до великих открића Декартових и постати општи кључ математике" (Сћа81е8, Арегди Шз^опдпе, ра§е 52). Радови Вијетови у брзо су добиди зиатна усавршења, до којих су дозпди математичари свих земаља, и напредовања у Алгебри не беху више прекидана. Научници, који су нарочито допринели овом резултату јесу: ЈРудолф, ко.ји даде знаменито дедо из Алгебре 1522 г., Мишел Штифел (1486—1567 г.) који је упростио употребљене ознаке и објавио велики број примера из примене Алгебре на Геометрију; Тома Хариот (1568—1621), који .је расветлио теорију о једначинама, коју је Вијет дао и развио је са ретком Мудрошћу; најзад Жан Неиер (1550—1617 г.), кога је нарочито прославио проналазак логаритама. Још је Мишел ШтиФел нагласио особине двеју прогресија, једне арнтметичке и друге геометриске, које једна другој одговарају члан по члан; али њему није пало на ум да попуни бројевима све интервале између чланова Геометриске прогресије и да потражи њима одговарајуће у аритметичкој прогресији. Да је пошао тим иутем, открио би логаритме. То је учинио Иеаер. Овај је објавио свој проналазак 1614 године у књизи под насловом: МшПсл 1о§ап1тогит сапоп18 ДебспрИо. У овом делу он није саопштио метод конструкције својих логаритама, алп је обећао дати га. Смрт га је спречила да одржи обећање, те је његов син Роберт Непер исто иснунио, објавивши дела свога оца после смрти му. С друге стране развијањем метода конструисавања таблица, писац је указао и на користи од једне логаритамске системе, чија би осноиа била 10. (Зна се да Неперови логаритми имају за основу 1 = 2,71828 ) Хенри Вриг (1556 — 1630 г.) проФесор математике у ОксФорду и Неперов пријатељ има заслугу за остварење ове идеје. Обични логаритми, којима се служимо данас, јесу Бригови логаритми. Неиерови логаритми имају примену само у вишој Анализи. У осталом ове је лако израчунати, кад се знају онн други: довољно је помножити обичне логарнтме са 2,зо2585 па да се добију Неперови логаритми, јер се обични логаритми имају према Неперовима као 0,4342994:1, или што је исто као 1:2,зи258а. Бриг објави најпре 1618. год. као образац свога посла логаритамске таблице за бројеве од 1 до 1000; а 1624. год. он одштампа друге таблице логаритамске за бројеве до 100.000. Ти логаритми имају 14 циФара. Прича се, да је Бриг употребио седам лица за овај посао, чнја огромност плаши, кад се само помисли, да тада не беху још реализоваии брзи методи за одређивање логаритама. Таблице: холандског математичара Влак-а (1628. г.), Вегове, Жардинијеве, које је реценсовао Гале, увелико су приномогле да се прошири метод логаритама и да се упрости ово моћно оруђе научног напретка. Енглезу, Едмонду Вињати-у дугује Француска за своје прве логари-