Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

325

вегатачкс радове. У Влајковићевој Фабрици за умотничко столарство има и школа за тај посао (Влајковић је можда једпни Србин који је у Франдуску ишао ради тих уметничко-занатских школа, и њему се сад рад у Србији извесно рентира). Гвожђарска Фабрика Гођевчева даје посла још вештаку и цртачу; тако нпр. оне просте шаре на креветима и др. предметима већином су ручни рад, који би могла да врнш и свака девојчида иоле упућена у дртању и колорисању; разуие се, за бољега вештака има тпмо и финијих послова, чисто уметничких. У керамичкој радионици опет мора бити стручнога цртача Али то је све што имамо. За женску радиносг ни толико, — осим може бити неки курс у ткачкој гаколи и Фабрици, ако се није упустило и оно што је г-ђца Љ. Рајићева отпочела. Ма да предмети умстничких заната углавном (али не искључиво) служе за луксузне потребе, којима је, уосталом, склоњен сваки човек, они ипак, као што смо већ рекли, подмирују неку иотребу, — потребу за угоднијим животом и потребу за лепим, којој се такође не може отети ни један човек. То је обоје у његовој природи, и напослетку је то и цивилизацији крајњи смер, тј. жнвот бољи па и лепши, како у заједнице, тако у сваког на по се (Диогеново бурс је карикатура те људске тежње и цивилизацијс). С друге стране уметнмчки занати, понављамо и то, унапређују индустрију и дају хлеба и зараде; од њих данас може да живи не само неколико породица, него и читав сталеж. Да сад узмемо коју другу врсту ове лепе вегатине, која се у напредним земљама тако добро рентира. Тако илустрације (и декорације), нарочито Француске, енглсске и немачке, са разноврсном техником и манирама, у пуној мери задоиољавају естетично осећање. Не само то. Илустрација је уметнику п г.сштаку рад који доноси невероватно добру зараду, а публици свакад чини добру услугу и ујсдио, илн бар само, уживање. Све врсте репродуковања (ксилограФИЈа, цинкограФија, литограФија, нлатинотипија и др.) не само што су од неоцењиве услугс свакоме, него су неизбежне за све врсте илустрованих листова, за карте, многе књиге, каталоге, ценовнике, огласе. ГраФичка је вештина данас врло развијена и усавргаена, има своју велику практичну вредност, а човеку допуњује опште образовање, чини му многе моменталне услуге, без којих он данас, овако нервозан и радознао, готово не би могао да предани. Услужна цивилизација му одмах доноси илустрован сваки догађај, сваку личност и место за ко.је се заинтересује, и чак је огледала да му скице и цртел;е — телеграФише. Па и код нас је већ на реду да се и дневни листови постарају за своје цртаче и граФИке. Али ни сам Београд не може јога пи на прсте да их доброји. Међутим, нама се чини, да би се од добре граФике и код нас могло лепо да живи (осим гато је граФичка писменост у најелементаријем смислу свакоме потребна). II скроман кописта који кредом или туптем израђује увеличане слике