Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

707

се име веће личности, и т. д. Све те личности полазе, као бајаги, на железничку станиду да иду у град с пољског имања; ево они су већ сели у вагон, све теглице и сва стакленцад стављају се у неку котарчицу, — ево они пођоше, зауставише се... и т. д. Дете оваку игру игра дуго време само, и не тражи учешћа одраслих. Очигледно, таква игра изазива се живим сећањем пољског живота, путовањем и доласком с пољског имања. Жива успомена, сећање, у сличној игри најглавнија је ствар, а таква је већина игара тога доба дечијег живота. Други веома важан појав тога доба јесте овлађивање раздвојеним речима, претварање детета од бића које мало говори, у биће које говори. У трећој години развитак речи свршава се брзо, дете показује у томе много већи успех. Средњим бројем речник трогодишњег детета може се рачунати на хиљаду речи, којима оно располаже доста вешто, говорећи о свему. Наравно, у том погледу детету остаје да научи још много, речник његов има да се увећа још неколико пута, звуци (гласови) који су му сад неприсгупачни, изговараће се чисто, и способност везе речи има да се развије и да се утврди. Тековине детиње у говору у трећој години огромне су, оне придружују дете друштву одраслих, установљавају међу њима тесне разумне односе. Одрасли се доста радо занимају и играју с децом тога доба, јер трогодншње дете може казати све што му је потребно, што осећа, што га боли, услед тога и утицај одраслих на њега бива дубљи и озбиљнији него на децу мањег узраста. При крају треће године живота јасно се појављују зачеци моралног сазнавања, моралног осећања. Детету, не гледајући на сва његова прекрасна својства, дешава се, од времена на време, да наруши наредбе које су му родитељи казали. Сличног наругаавања, наравно, било је и пре, но она су мало привлачила к себи дечију пажњу. Нарушивши ма какву наредбу родитеља, и приметивши поводом тога незадовољство код родитеља дете се само љути за неко кратко време, а за тим брзо заборави све што је било, и... ту је крај. Никаквих иоследица, никакве поуке за будућност из свршеног Факта дете не извлачи. У будућност двогодишње дете и не загледа, јер не може ни загледати, пошто нема ни појма о времену. У неколико друкче ради трогодишње дете, у случајевима погрешака и нарушавања заповести. 1гад трогодишњем детету искажу незадовољство поводом његових преступа, оно се љути много више него двогодишње дете, громко и дуготрајно плаче, отискује оца или мајку (ко је изразио незадовољство) а после, умиљава се око њих, хвата се за њихове хаљине. Очигледно је да би оно желело загладити учињено незадовољство, оно се осећа стешњено и стално тежи да поврати покварену равнотежу. Мало доцније, оно, често пута даје изјаву да у будуће неће радити оно итто је забрањено, неће нарушавати заповести. Шта оно мисли с овим последњим изјављивањем, тешко је ногодити. Нре свега, услед чега је дошло ово