Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

503

ИМади су нарочите шкоде, у којима су се спремади само за тај позив. Вежбали су се у нарочитим вежбаоницама, а учиди су их стари искусни борди. За вежбање нису употребљавали другога оружја до дрвених џмапова. Такав начин борбе — са штаповима — и данас је познат у ЕлзасуДотрингији и у Француској. Гладијатори су започињали борбу с тупим оружјем, па су за тим узимали оштро. Ако је борац у двобоју бивао рањен, и за даљу борбу постаЈао немоћан, подизао је кажипрст према гледаоцима, и они су рукама давали знак: да ли побеђени треба да живи или да умре. Ако су гледаоци били вољни да побеђени треба да умре — победилац га је одмах убијао; за тим су га слуге што брже износиле и закопавале без икаквих укопних обреда. Ако су међу гледаоцима били великодостојници, они су решавали о животу или о смрти побеђенога. Победиоци су били награђивани златом и одликовани палмовом граном. Позната је изрека гладијаторска пред саму борбу: „Ате Саезаг, тогИип 4е за1и1апи* („Здраво Цезаре! Ми, смрти намењени, поздрављамо те!") Борбе гладијаторске биле су приређиване о иратњама, о свечаним ручковима и у опште уз какве било свечаности. Такође и при изборима приређивали су изабрани својим бирачима гладијаторске борбе. Свет је тражио хлеба и забаве (рапет е4 схгсепзев), чега ради су многи царевИ приређивали ове крваве забаве да би се народу омилили. Нерон је сам учествоваа у јавној борби, а Тројан је једном пустио десет хиљада (10.000) гладијатора у борбу, која је трајала сто двадесет и три (123) дана! Гладијаторске су борбе све више и више губиле свој првобитни значај. У последње доба пуштани су гладијатори међу ратне заробљенике па и међу дивље животиње: лавове и тигрове. Еад је настало гоњење Хришћана, место гладијатора пуштани су ови проповедници мира и љубави — међу дивље зверове... Као што се из ових приказа види римска атлетика у последње доба није ни налик на стару грчку. Пре свега римској атлетици недостајала је она морална вредност: онај дух и она љубав према домовини, те с тога у Римљана није ни могло бити онога одушевљења које је онако славно нодигло старе Јелине. Гладијаторске утакмице развиле су и усавршиле вештину борења с мачевима, те је ова вештина разнета из Гима по разним земљама, где је још више усавршавана. Стари су се Римљани радо играли и лоите. Та се игра и данас у Италији страсно игра, а из Италије прешла је у Енглеску, где је необично распрострта. Угледајући се на Енглеску прихвати ову игру, тако корисну и за здравље, и цео остали образовани свет. * После пропасти Грчке, а за тим и римске државе, отпочеше нови народи живети по добивеним угледима од ова два класична народа, али