Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

223

Наиомена. Много такввх мадих монограФија из геогра»ије Русије може наћи читалац и у разним руским колекцијама, које ћемо већ приказати најошпирније на свои месту (н. н. Издаигл иостолшоп коммиссгп иародиихћ чтешп, Петроград, Лриходскал библготека и т. д.). Све се те књиге и књижиде одликују тиме, што су писане прос.тим језиком и што пружају најважније и иајкрупније. Уз то су оне често и с добрим сликама п картама, на доброј артији, лепе штампе и т. д. Друга иериода самоукова читања руских географских саиса. У другој периоди читања ради геограФског знања треба узети систематски прегдед целокуине геограФије Русије. Пре тога читати такво дело доноси мало корис.ти и безинтересно је. Јер, да добијемо ма о чему општи поглед на целу ствар, ваља нам прво знати саме појединости. При таквом читању ми једипо тражимо везу измеђ Факата, а сама Факта већ су нам позната. Ако ово није случај, онда их нећемо моћи научити из такве књиге. Јер у њима се она износе збијено и без излишних објашн.ења, баш пошто су позната. Таква Факта изазивају ројеве представа код оног, који их већ зна. Напротив код оних, који их не познају, не изазивају се у свести никакве представе и отуд нити ће научити каква Факта, нити ће увпдети везу измеђ н.их, дакле, неће схватити систему, неће добити јасан општн поглед на Факта и цело читање ићи ће без икаквог интереса и користи. За њега ће овакве реченице, као што су „брдовити крајеви", „ту цвета индустрија", „народ је ту сиромашан или богат" и т. д., бити потпуно празне речи, без икаквог значаја. Напротив, кад се из несистематског, индуктивног читања, ноучио о свима крајевима, о врстама занпмања и т. д., онда горње реченице неће бити шупље и бесмислене. И још нешто. Из сваке систематске географије Русије неће добити добар, општи геогра®скп поглед на целу земљу, н. н. ако узме одмах највећа дела, која то излажу. Неће зато, што ће се ту поједипа Факта износити у већој опширности. али опет не толикој, да их одатле може упознати и онда ће се неминовно изгубити у ситницама, а у систему неће нрозрети. Одатле још један захтев, а то је, ирво ваља узети кратке систематске прегледе, иа тек онда всКе и оиширније. Пошто ирочита краћа систематска дела, може узети опширне географске монограФије, дакле, такве књиге, које описују само поједине области, вароши, места и т. д., како би задобио онширније знање иојединих Факата или географских објеката и како би још боље и лакше могао читати опширна систематска дела о геограФији Руснје. Кратке систематске ирегледе географије Русије иружају школске књиге за гимназије и сличне школе. Наводе се: 1. *М БЂлохђ, УчебникЂ геограФш Россш. ПереработалЂ А. Соколовђ. Изд . 32-е. Ма 1900. 8-а 174 с. Д. 70. к. 18 карата. — И новија издања. На крају таблица тако квадратан метар, која ноказује све, чега има у ком крају Русије (клима, трговина, индустрија, култура и т. д.). 2. Е. А. Лебедево, Учебнал книга геограФШ Россш. КурсЂ гимназическш. Изд. 21-е. СПБ. 1902. 8-а 200 с. Д. 1 р. — 3 добре карте.