Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

215

Сад, кад има читанку, самоук исто онако ради, као и у првом курсу — чита, нреписује, записује речи и вежба се на разне начине. Али, све то не предузлма код сваког аданка, него код понеких, иначе би било и сувише. Сваки чланак само ваља да прочита и запигае непознате речи. Да буде мадо корисне иромене, у току чптања прве и друге свеске горње читанке, самоук може узети и ове књиге, које би с.амо лрочитавао и из њих приболежавао непозпате речи: 1. *К. Воскресенскга, Кратвал отечественнам пстор1л вђ очеркахч, и б1огра<инхт>. Изд. 8-е. Рига, Зихмант., 1904. Ц. 30 к. 8-а 95 с. — Врдо добре слике. Цела књига акдентована. Најосновније знање из руске исгорије. Књига је намењеиа руским школама с неруским учеиицима, као и све ове доле. 2. *А. Мостовскт, Краткш курсв естественнои исторш. Рига и ЈОрвевт. 1900. Изд. 3 е. 12-а 168 с. Ц. пов. 80 к. — ДоЗре слике. Свуд акденат. Најосновније из анатомије човека и описне зооЈОгије, Зотанике и минералогије. 3. *Исти, Кратше очерки исторш Россји. Изд. 4-е. Рига 1892.12-а 54 с. Ц. иов. 16 к. — Без слика. Свуд акцентовано. Најосновнпје из руске историје. 4. * А. Стуиелк и Е. Гловг, Краткш курсв географји Росс1и со св%д&шлми изђ математическои, Физическои и всеобшеи геограФЈи. Изд. 10-е. Рига, Зихманљ, 1902. Ц. 30 к. В. 8-а 103 с. — Лена карта Русије у боји. Врло добре слике. Цела књига акцентована. Најелемеитариије из опште и руске геограФије. 5. *И. С. ШтепнгауерЂ, Началвнал геограФ1л вђ бесЈдахв. Преимушественно дла т г 1; хђ школђ, вђ которв1ХЂ д1;ти, ири поступлетпи, не влад -ЈдатЂ русском разговорном рЈчђго. Ц. 30 к. СНВ., ЗалшупинЂ, 1900. — Добре слике, леиа штамна и одлична карта Јевропске Русије. Акцентовано. 6. *Исти, Сокравденнан истор^л Россш длл началБинхЂ училишЂ преимушественно т '1; хђ, вђ коихђ уча1Ц1есл, при поступленш, не влад ^готЂ русскои разговорнои р4чно. Ц. 20 к. СПБ., ЗалшупинЂ, 1901. — Свуд акцентовано. Добре слике, портрети. Још из једног разлога, сем ради корисне промене, препоручене су горње књиге. То је, што оне пружају и добар увод у руске школске књиге, које самоук исго тако ваља да проучи не са стварне стране, наравно, него с језиковне. То значи, да се при простом читању уиозна са стручним изразима за ствари, које су му добро познате из средњошколске наставе. Он треба, дакле, да чита школске књиге за математику, природне науке и т. д. Руску историју и географију Русије неће читати, јер је то задатак трећег курса, али општу историју и општу геограФију ваља прво протатати пре, но што се вређе на руску отачаствену геограФију и историју. Исто тако, ваља пре, но што се пређе на трећи курс, упознати се и са свим оним, што чини религиску наставу, иначе се много штошта неће разумети у курусу познавања руског народа. Према томе, цело ово читање школских нњига има задатак, да допуни с језиковне стране прва два курса и да пружи неко стварно знање за последњи самојков курс. Оиширан списак руских школских књига издаје сваке године руско министарство иросвете, као што ће се видети доцније, кад изнесемо руске библиографске списе, корисне за самоуке и школску нотребу. Исто тако и у каталозима М. О. Вол®а. Овде се наводе понеке школске књиге, које се јако употребљавају у петроградским гаколама: просветни гласник , II. књ. 2. св., ]!)04. 15