Prosvetni glasnik

220

ПРОСВКТНИ ГЛАСНИК

у првом и другом курсу, биће му добра основа за даљи рад, али оно није још ни близо довољно. Русија је, као што свак зна више, него огромна. Она заузима један од два.десет и два дела земљине кугле и око шестине површипе деле суве земље. То је тако грдан велики простор, да су највеће јевропске државе прави кепеци према овом колосу, нашу Србију и да не помињемо, која је скоро пет стотина пута мања од н>е, која данас има нреко двадесет и два милиона квадратних километара. Уз то ова грдосија-држава чини целину. Поред Русије има и других великих држава на свету, али њихово је земљиште растурено скоро по целом свету и никаво не чини засеСну, компактну целину, као руска држава. На овако превеликом простору, сваком мора бити јасно, да је клима врло различита према различитим крајевима; да је живот, који је увек условљен географским положајем, исто тако врло различит према разним местима; да у њојзи сем руског, живе и многи други народи; да је у њој све уопгите веће, разноличије, шареније, и интересније, него ли у мањим и малим земљама. Свега, чега има у осталој Јевропи, тога има и у јевронској и осталој Русији, само у неупоредљиво великој количини и каквоћи. У њојзи има места, где је снега и леда преко целе године, али и крајева, где зиме скоро никако и нема. У љојзи има великих река, језера и равница леиших и већих него ли у Јевропи. Исто тако пустара и пустиња, високих брда и крајева, каквих сасвим и нема у осталој Јевропи по лепоти, огромности и величанствености. И колико је тек у љојзи више разних народа, него ли у целој Јеврони. Да се они тгоброје, морају се поделити у групе, толико их има. И каквих ту раса нема, каквих вера, каквих културних ступњева, каквих језика, обичаја, колико засебних историја! И геогра® и етнограф, природњак и пародни економ, сликар и књижевник, једном речи научник.и уметник сваке струке и образован човек уопште, у њојзи може паћи на сваком кораку поље за рад и пуно подстицаја само како може бити различитих и неупоредљиво у већој мери, него ли у целој Јевропи. Кад се све ово узме на ум, онда се одиста прво и пре свега може запитати, шта све од толике масе Факата, ваља да зна ученик руског језика. Ваља ли му протчити геограФију целе те огромпе поврпшне, ваља ли му проучити живот и обичаје свих тих стотине разних народа? Очевидно, да би тобило и немогуће, а бесциљно и бескорисно за знање руског језика, за познавање руског народа у садашњости и прошлости. Значи, ученику се ваља добро ограничити и обратити пажњу само на понешто. Главну пажњу треба да обрати само на руску мајку-земљу и на руски народ. Све остале крајеве Русије и све друге народе треба сасвим мало и површно да упозна. Ограннчи ли се тако, онда учепику руског језика неће бити тешко иостићи свој циљ. Али, сад ипак настаје питање, шта, како, где и колико од свега тога'-' Одмах нам ваља подсетити на нешто. То је — знање географије Русије двојако је: оиште и стручно. Одатле излази, да учепик руског језика, коме руска геограФија и географија уопште није и неће никад бити струка,