Prosvetni glasnik

370

ПРОСВЕТНН гллсник

а број маховина у Европи износи иреко 1300,') или, још боље, у самој Немачкој, Аустрији и Швајцарској има 916 врста 2 са мноштвом варијетета. Број познатих наших хепатика, у који су ушле и принове из овог прилога, износи 42 врсте и 4 варијетета, док у Немачкој, Аустрији и Швајцарској има 207 врста, 3 а у самој Немачкој 133 снеције 4 и доста варијетота. Кад се упореде ови бројни односи и кад се има на уму, да је Србија, и ако по површини мада, у орограоском и хидрогра#ском погледу врло развијена и да самим својим геогра#ским нодожајем пружа могућности биљном досељавању и са севера и са југа, може се са правом очекиивати, да ће се још дубљим бриодошким испитивањем ови бројеви знатно увећати, код мпховина сигурно још за трећину ако не и више, а код хепатика најмање још једанпут тодико. Али и кад не би бидо више никаквих нових врста, посла на испитивању наших бриофита има још доста. Није довољно изнаћи просто број врста у некој земљи, већ је од тако исте, ако не и веће вредности, испитати тачно топограФско и геограФСко раснострањење њихово у њој, начин појављивања, доба појављивања сполних органа и развића спорогона и све друго, што би било потребно било за разраду ФитогеограФИЈе дотичне земље или за правилније решење питања о вези њезине Флоре са Флорама околних земаља, или са читавим Флорним обласгима. Све што је урађено на проучавању наших бриоФита до 1899, год. налази се у главном прикупљено у Прилогг) флори маховина у Србији од Миливоја Симића, штампаном у XXXV Споменику Академије Наука, стр. 33—46, у Прилогу иознавању маховина (бриофита) у Србији од Жив. Ј. Јуришића, у истом Сиоменику, стр, 47—59, и у прилогу г. Миливоја Симића Неколико сриских маховина, у Наставнику за 1892. г., стр. 449—450. У овим прилозима — у прва два унесене су и маховине из хербара Вел. Школе, прикупљене Панчићем и Пеливановићем, за тим у првом још из моје, а у другом из збирке г. Спире Димитријевића — обедолањено је од маховина 193 врсте и 8 варијетета, и од хеиатика 27 врста. Од тога времена до данас ти су бројеви повећани прилозима Франца Матушека и мојим. Матушек је објавио у „УегћапсПип^еп <1ег к. к. 20о1о§18сћ-1зо1аш8с11еп ОезеПзсћа!'!; т Шеп", Вс1. Х1ЛХ, Ш'1. 7., год. 1899., стр. 386—390, ВеИгад тг Мооз1сеппШгз ^оп 8п&зегМеп, који је постао проучавањем четири пакетића бриоФита из околине .Аесковца, које је прикупио Ђ. Илић и послао Ботаничком музеју бечког универзитета; у њему су као принове: 2 хепатике (^ејеипга са^гјоИа и ЈЈорЈго-

1 (?. ЋоШ: 1)1е еигорејзсће 1,аићтоо8е, 1. МеГегип^, 1Је1р21јЈ, 1903., стр. 56. 2 Ж. ШдиТа: Кгур1о §атеп -Г1ога, V В<1. у Тоћте-з Иога уоп 1)еи18сћ1ап(1, Оз1егге1сћ ипсЈ <1. 8сћ ^е12, у којој су бриоФите, још недовршене. 3 Р. Будои!: БЈе Бећегтоозе Беи1:8сћ1ап(18, Оев1;егге1сћ8 ипс! (1. 8сћ\гаг, ВегИп, 1882. 4 6г. Наћп: Б1е Гећегтоозе Беи18сћ1ап(18, Оега 1885.