Prosvetni glasnik

384

просветни гласнттк v-

лепим вештинама. На иослетку, што се тиче објашњења писаца, што је више практично вежбање него ли наука, средиште, око кога се скупљају разне науке^о којима говорисмо, пошто су редом биле од њега одвојене, — зар није јасно, да 6и био узалудан труд тражити га на картн опште науке? Ви видите, да ту нема природног јединства; од времена Ф. А. ВолФа узалуд се нокушавало на тисућу финих начина, да се нронађе како год јединство. Иризнајмо слободно, без лажне поноситости: је^инство класичне Филологије ствар је чисте погодбе; ова ^ наука створена нз снопа од врло разних грана опште науке. Из којих су побуда оне заједно састављене? Ето, само се то може с разлогом питати. Ја видим -за то само један разлог, барем један само, који је довољан да објасни с једне стране огромни развитак, који је учинила Филологија и који она непрестано чини ј , а с друге стране границе, које је она увек поштовала, систем^ски ред, који је умела да' створи за себе, барем у крупнијим цртама; кохесију међу њеним деловима; сложност, која се све више и више утврђује н у њеном имену; на иослетку, један Факат, који морам само да напоменем, то јест особити ^четоду којј^класична Филологија намеће свакој од оних наука, што се стичу у њу; а толнко е ®еката није могла произвести љубав према грчким и римским стварима, ма како да је била пространа, па ни ма какав други чисто лични узрок. За то мора бити какво1" општијег, моћнијег узрока. Ми ћемо га пронаћн без муке. Он је тако јасан, да се човек само чуди, кад види, да се тако често не зна. За њ треба запитати слушаоце Филологије на великим школама. За што су они дошли у Факултет? За што слушају предавања, о којима .^мо говорили ? Ето целога питања. А исто је тако лако наћи и одговор. -0- тога, што желе да се посвете настави, још специјалније класичној настави; а да пмају каријере у државним заводима, треба да се подвргну испитима из оних знања, која су добили у Факултету; на послетку, ова се знања за/то траже, што су потребна ономе, који хоће да буде проФесор, а потребна су му зато, што класична настава баш и јесте у том, да се ученици упознају са грчким и латинским писцима а преко њих са грчком и римском старином у свем оном, у чем је она особито подобна да образује дух у младежи. То је, у свој својој нростоти, објашњење, које смо тражили. Скупљен је неки број разних наука, које су једна од друге одвојене својом дриродном класификацијом, па је од њих начињена једна целина под више или мање подесним нменом класичне Филологије, јер су све ове разне науке потребне онима, који су дужношћу нозвани, да раде на том, да класична старина, а нарочито стари писци, послуже васпитању младих поколења. Ништа неће бити подеснпје, да потврди ову мисао, него ако се баци брз поглед на историју Филологије, као што ћемо ми и учинити. И доиста, већ у старо доба дгаттаИсг, то јест управо они које ми данас називамо Филолозима, вршећи разне библиографске и књижевне послове, одаваху се на наставу; њима је било поверено прво обучавање младежи и у Грчкој и у Риму. У доба црепорођаја књижевности, и ако се јопг нису разликовали