Prosvetni glasnik

434

ИР0СВЕТШ1 ГЛАСНИК

нам, као чистог вегетаријанда, оно чудовиште од снаге, покрштенога роба, који у арени хвата беснога бика за рогове, и обара га. Његова храна била је: хдеб, зелен и вариво без меса. ПиЂе. На прво место додази чиста вода. Највећа коллчина воде при највећем напрезању и на највећој врућини не треба да буде већа од пет литара на дан. Слабије вино и пиво допуштају се у мањој количини; тако исто нису шкодљиви чај и слаба ка®а. Од алкохолних пића у опште најбоље је пити чист коњак, добивен од вина. Ваља се чувати хладнога ииКа, и боље је јаку жсђ, нарочито при великом умору, гасити тоилом водом. Јапанци ово одавна чине. Врло добро гаси жеђ и вмно са селтерском водом. 0 пићу уз јело има да се каже ово: Хладну воду шкодљиво је пити у сваком погледу, јер се желудац расхлађује и варење се успорава. За варење је потребна топлота од 37 степена В.; хладна вода ову топлоту знатно смањује. Ео је навикао да пије уз јело, боље му је да то чини на пола часа нре јела. После оброка на један час може се пити слободно. Што је речено за воду вреди и за пиво. Допушта се уз оброк по мало и вина, јер оно добро утиче на сваривање. Много пијење алкохолних пића разорава организам. Наш прости свет често пије, више само због тога, што верује да пиће даје снагу. Кад сам био директор у Иараћину, слушао сам о једноме сељаку из Темнића да је необично снажан. То је било 1898. г.. пред утакмицу гимнастичара из целог света, која је те године приређена у Бечу, јула месеца. Мислили смо да тога необично снажног човека тренирамо за месец, два, па да га поведемо у Беч. Али од наше намере не би ништа, јер је тај снажни човек једва подизао до појаса терет од 80 кг. Био је крупан, али од силне ракије у лицу подбуо и жутнуо. На моје питање да ли може доста да пије ракије, одговорио ми је поносито, мислећи да се тиме похвали: „ Бога ми, господине, могу на дан ио два кила (сељаци и за течности говоре ову меру) ракије да нијем, а леба ми је досга дваест пара". Јако се зачудио кад сам му препоручио да ракију иоједе, а хлебац да иоиије. — А како то, господине? — Па врло ласно! — одговорим му — за оних пет или шест гроша, што их даш за ракију, купи меса, варива и хлеба, а за оних двадесет (10 п. д.) пара купи ракије, па кад тако узаживиш два месеца — онда дођи да дижемо терет, II ако многи наши тежаци, нарочито ннокосни, мисле да пиће даје снагу, не може се тврдити да је наш народ и пређе у то веровао, јер не би створио био оне пословице: „Снага на уста улази". У нашим народним песмама највећа се цена даје хлебу бијеломе, овнујскоме месу дебеломе и вину црвеноме. .. У старих Јелина — по Омиру — била је најбоља храна говеђина, за тим овнујско, па свињско месо, и то од зре-