Prosvetni glasnik

НЛУКА И НАСТАВА

45»

12. Достуинап библ1отека И. Глазунова. — Руски иисци, парочито иовији. Ц. од свесле 5—30 к. До 1903. изишло је преко 50 свезака врло разне величине, по 5—30. Технички доЗро. ОЗе се збирке јако препоручују. 13. Русскал библготека Ђол^фа. СПБ. — Збирка одабраних нрииоведака бољих руских писаца. Лепе слике. Ц. 15 до 35 к. 14. Иедагошческал библготека издаваемал т-воив М. 0. Волвта. СПБ. — Поиударно-педагошка издања. Са сликама. Ц. 15 к. од свеско. 15. Бчблготека латературнихг вечеровт>. Нован коллекд1н пзбранннх романовт. и пов^стеи длн чтен1Е дома и вт, дорогк Изд. тва ВолБФа, СПВ. — Ц. 50 к. и внше од свеске. Паиомена. Све ове колекције имају на свакој свесци какав-такав или потпун списак свих изишлих свезака или и засебне каталоге. Сем тога, о њима се налази извештаја и у каталозима књижара-нздавача, чијег су пздања. ЕБлхове адресе, ако нису наведене овде, исиисане су у азбучном списку русках књижара. Најбрже се човек може упознати с њи.ма, кад пошаље издавачу дотичне збпрке вредаост једие свеске и уз то што на поштарину у српским или руским поштаиским иаркама. ЈРуски журнали. Овдо хоћомо да упозиамо читаоце, који још не познају руску периодичку штампу с најзпатијпм руским листовима сваке врсге и за све читалачве класе. Периодичка издања у Русији почињу 1730. године. Почетак је и овде, као п свуд, учинио Петар Велики. Оп је те године основао у Москви „ ВЂдомости о военнмхг и новшхг дЂлахг, достоинмх), знангл и иамлти Те су повине излазиле час у Москви, час у Петрограду, час црквеним, час грађанским словима, док се нису сасвим утврдиле у невској престоници. Већ 1828. године овај је дугачки назив скраћеи у просто С.-Петербургскгл ЂЂдомости " и новине су доведено у везу с Академијом наука. Прилог, на засебној артији уз овај лист, садржавао је научне белешке и т. д. Годппо 1756. иојавиле су се „МосковскГл ЂЂдомости" , које је издавпо универзитет, а 1765. почели су излазити „Трудм Волшаго Вкономическаго Оогцества Сва три ова листа, после многих иромепа, излазе и даиас. Остала нериодичка издпња 18. века била су. с малим изузегком, врло кратког века и престала су у току тога столећа. У 18. веку било је свега таквпх пздања 119 и свако је ашвело тако четирн (3,60) године просечно. Међу њима је било чисто политичких, друштвених и књижевних 76, а за разне науке и предмете 43. Већ ,из ово пеколико Факата сваки може закључити, како данас стоји периодичка штампа, кад јој ј : удареп тако добар темељ још у првом иочетку 18. века. У навденој књизи „Росмн, ел настолгцве и прошедшее" (Петроград 1900), на с. 414.—-420. налази се прегледна целокупна историја руске штампе, дакле књига и журнала, одакле су и узети горњи подаци. Одатле узимамо н ову таблицу, која представља кратак извод из оне на с. 417. до 418. из те књиге. Од 1703. до 1894. године било се појавило свега 2365 разних периодичких издања, од којих је престало излазити 1561 или 66,00%, а остало у 1894. свега 804 или 34,00°/ о :