Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

465

познавања руског народа, коме је задатак допунити самоуково знање руског јсзика. На овом курсу само се читају књиге из руске геограФије ц историје. из руске усмене и писане књижевности, из руско уиетности, једном речи, иде се на то, да се прозре у садашњу и пекадашњу руску културу и руски свакидашњи зкивот данас и некад. Од свих вежбања самоук само ионеколнко минута дневно чита гласпо п препиСује. Ако пије прешао ^га спстоматску граматику довде, онда узмима и њу. Тако исто и с говорењем и Фонетички правилним изговором свршава сад или оставља све ово за време слободне леитпре. Лектира му је, дакле, била од почетка до краја ценгар учења; све што је имао научити, научио је из ње. Ово пије само ток у^ења руског језика, него и сваког другог. матерњег, сродног или туђег. Свакп се језик може паучити само из лектпре. Свака граматика и стилистика само из прпмера из лектире, дакле. само на индуктпвни начин. Свака систематска граматика може бити разумљива и корисна, ако дође после индуктивпог проучавања и посматрања граматичких појава. Сваки језик може се научитн само из самога језика, никако само и одмах из граматике, макако она била опшпрна и практички удешена, јер језик много н много више значи, него ли граматика. Сваки се језик може научитп само тако, ако се позпаје и народ, који тим језиком говори. Сваки се језик можо научити и уопште разумети само тако, ако се зна и говорни језик и говорење. Свакп се језик може научити само онда, кад се учење оснива и на физиологији гласа или Фонетицп. Доклегод самоук не сврши црвн, не лрелази на други, и докле не сврши овај, не прелази на трећи курс. То је нрво важно правило за самоучку и сваку другу методу, а друго је, да на слободну лсктипу никако не арелази, доклегод се сва три курса не сврше. Грешптн против та два иравила не значи ништа друго, до губљење времена и отезање курса без потребе. Исто то значи, т.ј. дангубљење и отезање курса, ако самоук почне књижевннчки преводити на српски шта било из руске књижевности пре, но што је заврншо учење руског језика. Ако би самоук тако радио, онда би то било пе само излишно дангубљење и отезање курса руског језика, него би то било — ако је он још ученик средње школе или академије — просто и на штету аеговог онштег или академског образовања. И кад се научи руски, опет се даигуби без икаквог смисла, кад се преводи машта било на српски за цело време школовања. Године учења у средњој и великој шкоди ваља искључиво и једино употребити са^мо на учење, прибирање знања, и апсолутно ни за шта друго. Научени језик овде је само средство, т. ј. знање каквог другог језика, сем матерњег, употребљава се само на оно, шго је циљ и школовања — да се задобије што веће и што боље опште илн стручно образовање. Нримењивању задобивеног знања у књижевности, науци, иолитици, и т. д. доћи ће време исто онако, као што ће голој бради доћи време, да сс изгуби у длакама. Примењивати своје знање за време школовања може бити, очевидно, само на штету оног времена, које је одређено за учење и ирибирање 31*