Prosvetni glasnik

наука и настлва

467

дите! Да, ти си школа и у теби је нагомидано све знање и ти си све к себи привукла, који хтедоше учити; без тебе не беше знања. Ну твоје анање беше морање и насиље; од 8—12 „радост* а кад се нешто погрешило онда од 12—1 казна. Где беше правичност ? Да, школо, ти си се учврстила у маси и живиш од масе. То је твоја засдуга, ти еи свугде у отаџбпни. Ну да ли си се учврстида и код појединаца .?' Сазнање је највећа од свих радости, — јеси ди ти најрадоснија младићска успомена из најденшега доба живота, из година духовног учења? Ти си, школо, изсор сећања на ученичке несташлуке и само онда, када би се по неки педагог узвисио над својим распоредом, када би узимао часове онако каво стигне, када разред оживи и он га још више одушеви такав је за те припремао боле, а нами беше отац чистих радости. Кад будемо стари и седи, још ће се онда о њему рећи: сећаш ли се, када је ректор Кине с нама читао метаморФозе? Беше ли ректор Кине филолог ? Не, то је увреда за тога човека, јер он беше педагог. Шга је он рекао, када смо читали о каледонском лаву? Он рече, да ће, најпесле, победити материно срце и да ће ослободити Мелеандра. Је ли имао право? Он не имиђаше право, јер је ректор Кине рачунао на немачко материнско срце, а не на ограничено античко веровање у судбину. С тога ректор Кине не беше филолог него немачки васпитач. Он је говорио: „морам мојим широким илећима да браним младеж од школе." Бог те наградио, драги ректоре! Како постајеш иедагошким иисцем? Познао си, да школа није све оно обрадила. што беше у теби: она пије чула твоја питања, она не гледаше молбе твојих очију; она је хтела да влада, да сама буде и тн беше ту због школе а не школа због тобе. А кад си изишао из школе, устао си против ње; али не речима и списима већ у себи самоме. Одавна си знао, да једном мораш проћи кроз мрачни тунел, па си онда избрисао сећање на школу и свугде се био у извесној опозицији протнв свих одјека из школе. И ти ниси ништа написао, ни једног редића. Себи си рекао да је школа „помоћ у нужди" и на што онда кореги? За што њој уморној загорчавати и отежавати живот? Шта би ти могао боље учинити? Одао си се иолитици. Беше ли за те радости ?Шта је политика? Наш је земљак рекао, да се политика води по рецепту (у новинарском језику „програм"), по коме народ има да се лечи. Ну дијагноза беше погрешна и мени се данас чини, да ми болујемо и од програма и од школског распореда. Тада си себи рекао: сгарај се за људе, који још немају никаквнх „нретпоставака", немају никакве школе и никаквог програма; старај се за људе, који хоће да гледају на ствари, какве су по себи, без икаквИх додатака. Да ли и сам тако гЈедаш на ствари? Ко их тако гледа?