Prosvetni glasnik

ЛАУКА И НАСТАВА

473

ПРЕДМЕТ И ЗАДАТАК К1АСИЧНЕ ФИ1010ГИЈЕ НАПИСАО МАКС БОНЕ

(НАСТАВАК) У Рии је Кратет из Мала године 167. унео ову науку, коју тада још називаху уоиџџипхгј д којој је иредмет био све оно игго се тиче познавања текстова, на којима се оснииало школовање младежи. Изучавање језика, што је нрва ногодба за разумевање текстова, већ се било догле развило, да је чинило засебну науку. граматику^у модерном смислу речи. Тако исто митологија, старине, историја књижевностн и друге дисдиплине беху већ у Грчкој постале спедијалие науке, о којима су се бавили и први дгаттаИсг латински. А међутим све ове разне студије и даље су имале заједничко средиште у ексегетн^ком и критичком изучавању текстова. ОгаттаНсае ојркга, велн Варон ^опз1ап1 гп рагШиз циаШог, ГссИопе, епаггаИопе, етепдмИопе, гиШсго'; илч још: (ЈгатпџфГса зсгепИа ез^ еогит срше а роеИз ЈтГогшз огаГогИиздие Агсип1и> х . А зашто су учили ову науку? Нши пут из укуса, а најчешће као занимање да би могли учити младеж. Чптајте, да се увериге о том, с1е дгаттаИсГз од Светона; читајте нарочито прву књигу Квинтилпјанову, која нас уиознаје са многим појединостима средње класичне наставе у Римљана. Нека вас много не буни анахрониђам ове речи „средње". Већ поодавна било је створено неко разликовање у ступњима наставе. Правила се разлика, вели нам Светок, шмеђу ИИегаШз и ИМегаШ, као у грчком између дгаттаИсиз и дгаттаИзГа , од којих је, но њему, један адзоШе лАругп тесИосгИег ЛосЛт'-. Првобитно ИИсгаШз , као и уокциапу.бс, орсачава евојство, а ИЦеуаГог, као и уоаџџигкггцд, занимање; и попгго је заЈтим овш друНа »втула остављенћ првоме учптељу, ко.јп је учио само читању, писању и рачунању, то се над њим уздиже дгаттаИсиз, проФесор средње наставе, коме је била задаћа, да изучава језик и објашњава писце. Али с друге стране ова иста реч дгаттаМсиз давана је и трећем лицу, које се у практици могло сиојити са другим, али које се, без сумње, каткад носвећивало потпуно и оној дужности, која је у нас постављена трећем ступњу наставе, тако званој вишој настави; хоћу овим да кажем научнику, који се одавао на изучавање и иисао књпге, који је стварао науку потребну проФесору у средњем стуињу и који је њу предавао. Сви младићн из пекога друштвеног положаја. пролазили су кроз руке једнога дгаттаИсиз-а, све док не ступе код једнога геИгог-а; иеки, доцније, пошто су свршили опште студије, тражпли су истога човека, или кога још ученијег, да их он уведе у 1 ЛУИтанпз, 1)еМ. ТегепН Уаггопгз Шггз дгаттаИсгз, Берлин 1864., стр. '210. и 208. - СветоН)5)1»е дгаттаИсгз, 4.

'—14