Prosvetni glasnik

486

ПРОСВЕИШ Г./1АСНИК

делом извађено из текстова; па и оно целокунно треба да служи за расветљивање текстова, а посебице оних текстова, којд^су модерним народима главни извор опште образованостиЈјш. Ч\ , ! Прегледаћемо редом разне науке, које скупа чине класичну Филологију. То су граматика, реторива, појетика са метриком, исторнја и географија грчко-римскога света; старине или устанобе свих врста. јавни и приватни живот; митологија; археологија; историја грчке и римске књижевности; историја науке и ФилосоФије; на послетку, иалебграФија, критика, херменеутика п епиграФија .^бвака ова наука, сем четири иоследње, које су по својој суштини примењене науке, има у исти мах своје обележено место изван филологије у неком одељку целокуине науке или чисте науке.^^ко се дакле од сада будемо нарочито задржавали на оној страни њиховој, коју оне показују у филологији , не треба заборавити, да им је то само једна страна. Треба се сетити, да је Филологија наука, и ако је примењена наука; а свака наука престаје бити науком, ако изгуби из вида укупност ствари и њихову пјјиродну везу^ У филологији науке, које смо набројкли, ређају аезависно једне оа других, из самога изучавања текстова; оне су у исто доба и ресултат и погодба. ;Кад дакле оне постају свака за се и све у једно време,- којим их редом ваља излагати? Како треба из њих начинити систем , у ком ће поједини делови ићи рационалним редом и тако као да издазе .један из другог? То је питање често постављано и на њ су давани разни одговори. Најпознатији су системи од ВолФа и Бека, нарочито овај други веома тежи Томе, да проиађе потпуно логични иоредак. Додајте тому план Фрајндов у његову ТггеппГит- у, С. ЈЕ^нака у Мапие1- у и Ивана ЈУСилера у Нап&Ђисћ- уТ Сви су ов&-системи у . толико више вештачки, у/колико су правилнији; неки се оенивају на врло суптилним опажањима, ако не чак и погрешним. Према својој природи и иореклу Филолошке науке не чине толико један ланац колико круг; оне се све групују око свога заједничког средишта, изучавања текстова. У овом кругу није толико важан ред, којим оне иду један за другом. Може се само тражити, да се он јако не коси са нашом навиком на логичну поделу и разредбу; да се заједно групују науке, којима су слични цредмети, по хомогеним масама, ако не по симетричким серијама. Једино то хоћемо и ми. Начинићемо три или четири велике групе, састављајући оне дисциплине, које најприродније иду заједно. Прву ће групу чинити граматика, реторика и појетика, разумејући ту и метрику; у другој ће бити историја, старине или установе и митологиј>>"Т трећој историја уметности и историја књижевности; на послетку «у (Јстале ме то/шл отке науке, као палеографија, Ткритика херменеутика, епиграФија.^ у [ТралГатика грчкога и латинског језика врло је важан део величанетвене научне зграде, класичне Филологије. Ну знање је грчке и латинске граматнке не само полазна тачка и тако рећи средство за изучавање класи-