Prosvetni glasnik

наука и настава

589

оне не одвајају од осталог. Метрологија ће, разумејући ту и науку о новцу као средство за размену, бити .један део или, ако се хоће, увод у науку о фи"1. , «/ нансиским установама; неки писци већ стављаЈу. Предмет је дакле метрологији грчки и римски новац, било стварни, то јест у металнрм комађу, или идеални, то јест што служи само за обрачунавање а жвм-а мвталнв#- новца, који га представља ; за( тим су мере за тежину и мере за дужину, површину и занремину, Али у овој науци није потребно држати се реда, који сам означио. У наохем метарском систему све се оснива на' мери за дужину и све се на њу своди. Код старих *еу мере за тежину и остале мере биле у опште независне једне од других, али је новац у вези са мерама за тежину, јер је најире мерено метално комађе, коЈе Је служило за размену. Метрологију треба дакле отпочоти или мерама за тежину или другом врстом мера, само новац мора да дође одмах после мера за тежину. Мере код старих нису ни из/далека онако лаке за схватање као нага мет^зрки систем~ј^Ј$о нарочито вреди за мере з^/^жину а највише за новац, јч&ан- задаје наЈвећих тешкоћ^-авжрв— ау ,/врло-мно«« стар^ државаа^* редом илид исто време, били најразноврснији новчани системЈ^Често је тешко одредити и ^^^дност новцима. Најпоузданије средство, коЈе се данас унотребљава, јесте, да се мери и анализује метал. Ту нумисматика постаје <2 ј С вим техничком. За нас је, с погледом на разумевање текстова, најважније, да се новци одреде и да им се вредност доведе на савремене вредности. ^ ^ ^

№ ^ С( ^444 <1 №у*М. ку-Јгу,. ^ Ч.О.С УЈРГГ- /Нг^мЛ '^ЈјгГ' ^ ^о- < 'УгГгг кА/и а с А Л74.* <% ел+г-ЈС. ( Ј^ЈејО^ ^Чс ; / : ;*1.и*јСл сјЈса иУџњ-Ј/, п, Ј№ ■ $ ЏШ^ / о и#*. ? '