Prosvetni glasnik

592

дросветни гласник

а кречњачка греда која одатле на север полази, и која преседа насип Штубик-Црнајка, прелази преко Варница, силази у реку Плавницу, пење се на Тресибабу и преко потока Медвеђе везује ове кречњаке са кречњацима Великога Еорњета, — чини западну границу његову. Ове кречњаке прате и пешчари, који на много места леже између кречњака и грлнита. — Са северне стране на вису 406 находе се пешчари који се на запад пружају ка потоку Медвеђи; даље на север настају кречњаци Великог Корњета а још даље поље Попадија. У потоцима се види да је и ово поље на кречњацима. Поред гранита на овоме су терену јако заступљени и пешчари нарочито на североистоку, где се од потока Дубашнице простиру преко Малог Мироча до Црног Врха, који је такође од пешчара. Кречњаци су у већим масама находе око ушћа Плавнице у Замну и донекле уз ову. У кориту Плавнице, одмах више ушћа њеног, испољен је један танак слој аргилошиста. в, С т о. Из Луке уз Белу Реку наилази се на крај села на аргилошисте а после на граните, који држе обе стране Беле Реке. Гранити трају 1—1'/ 4 км . па настају рожнаци (корнити?), амориболити (пружање И—3, пад к југу под 70°) и неки врло чврсти шкриљци, који иду до под сам масив Стола. За овим следују пешчари преко којих леже кречњаци од којих је: Сто, Кршивар, Велики и Мали Визак. Између тих висова лежи питома долина, кроз коју тече изворни део Беле Реке. Ова долина је гранитска а опкољена је са свих страна кречњацима; само је стругом између оба Велика Визака у вези са горњанским гранитским масивом. Између Великог Визака (1072) и Стола су кречњаци, који се нростируСувом Иадином до Белих Вода, а одавде преко Свињеча и Равног Поља до Л.ука. Јужно од Велих Вода долази се у поље Селиште. Оно лежи на граниту, који се западним делом пење врло високо на Сто. Кречњак Стола лежи само са источне стране на пешчару, иначе свуда на граниту. У селу Л.уке гранит пробија палеозојске шкриљце и има трагова контактног метаморфизма, према томе је млађи од њих; али такви ооноси нису примећени између кречњака и гранита, нити је гранит ма и најмање утицао на кречњаке. г, Луке и терен између гранита горњанског и габра делијованског. Село Л.уке лежи на палеозојским шкриљцима, који почињу од сеоског гробља где су прожети танкнм жацама гранита, али без икаквог узајамног утицаја. Мало дубље у самоме граниту находе се острвца од потпуно кристаластог шкриљца, који је вероватно контактно метаморФног порекла. Кристаласти шкриљци виде се и на путу преко Великог Брда. Мећутим у средњем току Црнајке испољени су веома моћни слојеви затворено сивог аргилошиста. На један километар више насипа посматран је додир гранита и аргилошита, где овн носледњи личе на лискуновите шкриљце или биотит-короните. Врло здробљени, трули аргилошисти, који на контакту такође имају биотит-корнитски хабитус