Prosvetni glasnik

40*

X Р 0 Н И К А

599

определити. Битумије таложе металне сулФиде и на иримарним и метаморфним рудиштима (мансфелдски бакарни шкриљци, иојава оловних и цинканих руда у Гор. Шлезији и Рајблу и др.) Па шта више фитумије редукују сулФате у чисте метаде (псеудаморфозе сребра по аргентиту). Појава органогених минерала — органолита на сребрним рудиштима у Консбергу оправдава ову ХеФерову поставку. — Из ових разлагања можемо закључити да је улога органских материја у стварању рудишта далеко значајнија но што се до сада могло претпостављати. Органолитм су веома често удружени са разноврсним рудама. Истина они се у многим случајевима не дају макроскопски распознати, али се њихово присуство као пиоменти даје лако доказати. И кад се приеуство органолита на каквом рудишту утврди — намеће се питање да ли не носто.ји каква генетска веза између њих и минерализације самог рудишта, нарочито на постанак сулФида, метала и карбоната." (Опширније види у Рударском Гласнику бр. 3 и 4 од 1904.) 7. Ј. М, ЖујовиК: Нови наласци мамутових зуба у Београду. „Цриликом лањског копања земље код Ка.јабурме ради насипања код жељезничке станице у Београду, нашли су радници два зуба кутњака од мамута. Нашли су их на дну дилувијалне глине и то један на четири а други на два метра испод садашње површине. У хоризонталном правцу били су један од другог удаљени до 40 метара. Кутњаци ови нису били цели ни кад су ископани, а после су још дељени, те су за наше збирке добављени само комади. По овима се ласно иознаје да су од слона Е1ерћаз ргпш^ешиз'). Ово је трећи поуздани налазак мамутових остатака у београдскоме дилувијуму. Први је био у раскопу иза ВајФертове Пиваре а други у Цетињској улици. Глина на дну које су лежали ови зуби јесте обичан подунавски лес са пужевима НеНх 2—3 врсте, Рира. Конкрвција је у њему мање но иначе. Лес овде лежи готово непосредно на слојевитој глини и лапору, који је често компактан и табличаст. Фосила у овом лапору нисам смотрио. Слојеви су благо нагнути ка Ј. и ЈЗ. На југозападној страни раскона од леса их раставља нека грудваста ума, а на североисточној страни истога има у томе прелазном положају врло мало и врло ситна шљунка." 8. Милан БајиИ: Појава пентозана V фосилном угљу. „Пентозани су у органском царству врло- распрострањени, нарочито много их има у дрвима (6—30°/ о )- Они се сем тога налазе и у земљи кад више кад мање према количини хумуса (0,04—0,75 °ј о ), где су по-

') у дилувијалној глиии има тамо много и људсвих костију, али је очевидно да су оне из редентног доба. Ја сам нашао и зубе од цреживара ц месождера, али су и ови без сумње, од данагањих животиња.