Prosvetni glasnik

x р 0 н и к а

619

је тесерално — коцке или тригонално — ромбоедри, јор угли диодри стоје врдо близу кодкиним, а развиће је триагоналио. — Највећи део овог Ј^ада посвоћен је једињењима кадаја и гвожђа — (станидима. гвожђа), која је синтетички добио ЛД Г . Р. НеаЛЛеп (Гогта^оп о! аПоуз о!' Мп апђ 1гоп). Он је нашао да постоје једињења: Ге в 8п, Ге 4 Еп, Ре, 8п, Б'е 8п, Ре 5 Зп в , Ре 4 8п 5 , Ге 3 8п 4 , Ре 2 бп 3 , Ре 3 8п 5 и Ге 8п, од којих су Ге 4 8п, Ре 3 8п и Ее 8п и пређе била позната. Нека од ових су магнетична а нека но. Испитивао сам: Ре 8п, Б л е 5 Зп в , Ге 4 8п 5 , Ре 3 8п 4 , Ге 2 8п 3 и Ре 8и 2 и нашао да у ствари постоје само два једињења Ре 8 п 2 и по свој придици Б'е 4 8п 5 , прво је тетрагопадно а друго хексагонадно. Остада наведена теда су смеше ова два иди дегуре гвожђа и кадаја. Интересантно је да су сви бољо кристадисани примерци немагнетични а агрегати магнетични. Значи да је у посдедњима гвожђе хемиски сдободно, па као такво и дејствује на магнет." 4. С. УрошевнИ рсФеришо о раду Д-ра М. Кишиатића: ПетрограФске биљешке из Босне (прештампано из 159. књиге „Рада" југосдовенске академије знаности итд.). — „Као што и сам насдов рада показује ово није каква систематска студија већ петрограФски опис нокодико стена са разних крајева Босне. Ту су: кварцни фидит од Подома са Дрине; амФибодски зелени шкриљци код Подома и Лоњина на Дрини; хдоритски шкриљац с Виденице код Травника; хдоритоидни фидити нађени измођу Фојницо и Чемернице; хдоритски шкриљац из чемерничког потока и са једног места на путу од Кисељака према Крешеву; порФирни диабаз код Сињакова; ди.јабазни порФирит из окодине Добрдина; амФибодски перидотит са Борја Пданине. (Ова стена садржи једну „посебну врсту спинеда" која се оддикује ведиком кодичином кадциума а амФибол у њој прибдижује со финском паргаситу). На врху Борја Пданине надази се и пироксенски амФибодит. Идући путем. од Грачанице ка Брчкој аутор је наидазио на ове стене: распаднути дијабаз, код Добровца серпентин; од Добровца до хана Амадија серпентин, а пред ханом и дијабаз; ниже хана серпентин оивичен једним гребеном амФиболита. Код Сребрника изнад кречњака сериентин. Идући од Сребрника, ио Мајевици, на Ободницу знатпе масе серпентина, нешто ниже пробија дијабаз. — На путу Тузда-Кдадањ, кад се од Божин-хана сиђе у поток Осакова наилази се на низ серпентинских брежуљака. Код Кокмужа на 24 км. жедезничке пруге серпентин са амФиболитским интеркадацијама. На путу РрачаницаМагдај нреко Озрена настаје од Текућића серпентин. Од Маглаја ка Добоју на левој обали Восне троктодит и габро, за овима серпентин иа кречњаци. Од Жепча ка Бистричаку опет на девој обали Восне најпре серпентин, па онда шкриљци, па дацит и серпентин. На десној пгосветни глдоиик, 11. кн>., 0. си., 1905, 41