Prosvetni glasnik

58

ПРОеВЕТИИ ГЛАСНИК

администравну каријеру; задатак јој је да послужи подитичким, трговачким и научним мисијама и да спреми тумаче за источне колоније. Народна виша рударска гикола (60. булевар Св. Михаилн) основана 1778. год. спрема иижињере рударске за радове, које држава поверава рударским телима. Народна школа иутеви и мостова (28 улида Св. Петра) датира од 1747., спрема такође иижињера за државну службу, поврх тога издаје и дипломе приватних архитекта. Најзад, да допунимо овај преглед виших завода париских, ваља Додати приватне заводе: ириватна школа моралних и иолитичких наука (1877. улида Св. Виљема 27), ириватна антроиолошка школа (15 улида медецинске школе), ириватан колеж друштвених наука (1877. улида Св. Виљема 27), ириватна атроиолошка школа (15 улида медецинске школе), ириватан колеж друштвених наука (28 улица Сернант), школа виших друштвених наука (16 сорбонска улица, која садржи: школу морала под управом г. А. Кроазе, дакана књижевног Факултета; школу друпггвених наука, којом управља г. Дикло; школу новинарску), католички институт (који обухвата правни Факудтет, теолошки Факултет, који је признат од Св. столице, књижевни Факултет. приватну школу виших научних и књиже]ших студија). Али мој је задавак ограничен на јавну наставу.

III. Виша настава у унутрашњосги Од 1890. до 1896. године, за које је време претресано и расправљано питање о Француским универзитетима, највећа се распра подиже око места, у којима ће бити седиште будућим универзитетима Нројекат закони од 22. јула 1890. године беше мудро условио да сваки универзитет мора обухватити ова четири универзитета: права, медецину, науке и књижевност. Али градови, који нису могли више издржавати него два или три Факултета нададоше силну дреку: Кад би тај предлог био усвојен онда — рекоше — цела западна област Француске, западно од линије која везује градове Лиљ, Нариз, Лион, Бордо не би имала универзитета. Сем тога — наводише даље — неколики градови поднели су и то недавно знатне жртвв у корист својих Факултета или школа и. да је тај пројекат закона поништавао стечене већ резултате. Унутрашњост се мушки бранила и влада би принуђена да поднесе скупштини, 18. јуна 1895. год. нов пројекат, који је иостао 10. јула 1896. год. закон: групе Факулгета, које беше основао закон од 28. априла 1893. године добише име универзитета. Првобитни пројекат био је створио само 7 универзитета: у Паризу, Бордо-у, Лиљу, Дијону, Моннеље-у, Нанси-у и Тулузи, Овим именима закон од 1896. год. додао је и ове: Екс-Марсеј, Безансон, Кан. Клермон-Феран, Дижон, Гренобл, Поатје и Рен, свега 15 универзитет а