Prosvetni glasnik

306 предавања научног Факудтета (1838.), 199 предавања кљижевног Факултета (1838.). Незнатан је број странада: 36. Три посдедња Факултета дају титуду „доктор универзитета". Научном Факудтету додата је једна виноградарска станица, и једна шкода примењене хемије. Нридодате су , јој још и астропомска и метеородошка опсерваторија. Са Каном враћамо се на маде универзитете: 752 сдушаода, свега. Овај је град пре реводудије имао и свој медецински Факудтет: сад има само приправну шкоду за медецину и Фармацију (92 ученика). Од његова три Факултета: нравног (1805.) научног (1809, — уз агрономску станицу), књижевни (1831.) први је најмногољуднији: 414 сдушадаца. Нормански универзитет спрема погдавито адвокате. Универзитет у Клермон-Ферану јесте најмањи од свих; али је његова радиноет значајна. Његових 299 слушадаца деле се овако: принравна школа за медецину и Фармацију (1806.), 113; научни Факултет (1854.), 115: књижевни Факултет (1855.), 71. Универзитету је придодата метеородошка опсерваторија у Пи-де-Дому (1465, м. над морем), која је прва Ордска опсерваторија у Француској и лабораторија лимнодошка у Бес-ан-Шандесу. Дижон има више од подовине својих слушадаца на правном Факудтету (основаном 1722. године): 456 на суму од 880; његови научни и књижевни Факултети (1802. и 1808. год.) броје 117 и 184 сдушадаца; 123 будућих лекара иди апотекара посећују његову приправну шкоду за медецину и Фармацију: „Бургоњски обласни и вннарски институт." Мало се универзитета Француски отима тако као опај у Греноблу да иостане активан стожер научног рада. ДоФенски универзитетје за то награђен бројем странаца, који га походе: 223 (не рачунајући 352 страна студента, који су 1903. пратида његова предавања о распусту шкодском). Више од половине ових странаца (135) прате предавања књижевног Факултета (којн даје ступањ доктора универзитета). Овај је универзитет састављен између остадог и нз научног Факудтета (значајан му је електротехнички завод) и правног Факултета (основаног још 1804.) и школом за медедину и Фармацију (1820). Универзитет у Љиљу, и ако је бдизу границе, најмање посећују странци: 17 и то на укупнн број од 1164 служадаца. Ово је потиун универзитет и има четири Факултета: правни (1865.), 348 студената; медецински и Фармацински (1875.), 942; научни (1854.) са једним електротехнички заводом 192; књижевни (1845.), 172. Факудтети правни и медецинско-Фармацетски деде дипломе доктора универзитета. (Л.иљ има и једап приватан универзитет: католички институт, чија врдо потпуна организација обухвата Факудтете теодошки, правии, медецинско -Фармацетски, књижевни, научни, шкоду за више индустриске студије и шкоду за више агриколне студије).