Prosvetni glasnik

5*

НАУКА И НАСТАВА

67

били устављени са намером да олакшају страндима тешку школарину и Формалности, које се траже за државни испит. 1 Благодарећи овим установама и усрдном пријему, страни студенти, крећући се на пут, који су њихови дедови у ередњем веку предузимали у великом броју, почињу поново да радо посећују Француске универзитете. Године 1904. њихов број укупно је износио 2094, међу којима 593 женскиња. У Паризу на 10 студената долази један странац (1315 на 12985); у унутрашњости 1 странац на 24 студента (782 на 18409). Природно је што већи део наших гостију претпоставља Париз, давнашњу а1та та1ег народа. Оних 1315 сгранаца од којих су 401 женска), који су се уписали били 1904. године у заводе више наставе у Паризу, поделили су се овако међу разне Факултете: протестанско богословље 4, права 370; медецине 350; науке 237; књижевност 334; Фармација 20. Данас народи, који најмногобројније стварају страни контингенат на нашим универзитетима јесу прво Руси (639) и балканске државе (589. и то 212. Румуна, 150. из Турске, 128. Бугара, 67 Брка и 32 Србина); за њима, и то знатно заостајући, иду Немачка (177), Мисир (104), Америчке сједињене државе (72), Инглеска (71), АустроУгарска (55), Италија (44). Оби бројеви, поређени са бројевима из ранијих година, прилични су, међу тим Француски универзитети се не могу задовољити њима. Они раде на томе да стално умножавају своје односе са страним универзизетима, да своју клијантелу повећавају страним студентима, како би се могли боље користити њиховим искуством, а њих да што боље упознаду са духом Француске. 29. нов. 1905. Београд. С француског II. А. Т.

1 Задња, намера је овом свему да се иривуку страиди, који су преплавили били немачке универзитете, а у Француску је сразмерио врло мали број одлазио. Пр.