Prosvetni glasnik

114

ПРОСВЕТНИ ГДАСННК

сдоновом кошћу и о кариским женама, које слонову кост боје пурпуром. У Одисеји сретамо већ сдонову кост и у грчкоме намештају: на брачној постељи Улисово.ј, на стодиди Пенолопииој сдонова кост је раскошно примењсиа. У 6. веку пре Хрпста прављене су од сдонове кости у Снкиону и у Аргоеу статуе разних божанстава. Иаусаније (РаивапЈаз) спомиње из тога- доба безбројне статуе од сдонове косги и хриселсФантинска деда у Коринту, у Мегари, у Едиди, на Егини, од којих највећма заслужује спомена Кппседов ковчег у Одимпији. Доцније се сретамо са гласовитим хрнселоФантинским делима Фидије (М(Пав) н његових савременика. Једна од најчувенијих статуа ово врсгс беше Фидијина Атена Иартепос, око двапсест метара висока: лицо,. грло, руке и иоге, глава Модузина (на сгиди) као н торзо Нике беху начињени од индиске слоновз кости; копљс, штит, шлем и змија беху од бронзе; непдос и егида; одело и крила Никина беху од злата. Још колосалнија беше сгатуа Зевса Однмпискога (око седамнаест и по ме тара висине). Сви наги долови на његову теду беху од слоново костндраперија бсшо од злата, Бог је ссдео на престолу, урсшеном слоновом кошћу, златом и кедровим дрвотом, у рукама јс држао Нику и скентар, на којима слопова кост и злато беху обилно заступљени. И Римљани беху веома пасионирани за слонову кост. По прнмеру Етрураца, код којих атрибути краљевства беху од сдоново кости У имађаше већ Тарквиније престо и скептар од слонове кости, а и курулне столице беху истим материјалом богато урешене. Падицом од слонове косте ударио је Марко Папирнје онога галског војннка, пгго га беше повукао за браду. Кад се римска завојевања протегоше до Сахаре, до горњих катаракта Нила и до тока ЕуФратова, повољна саобраћајна средства у целоме царству омогућише господару света велики довоз слонове кости. Она се раскошно унотребљавала у кућноме намештају богатих грађана римских, у тодикоме обиљу, да Хорације г у потврду свога сиромаштва, на једноме месгу наводи, како се у н>еговој кући нити бдиста злато нити се да видети ишта од слон ве. кости. За времо познијих царева беше потрошња слонове кости толика, да Клаудијан на једноме месту веди: 81ирог отпЉиз ЈшНв Р1ипти8 егерНз е1ерћаз 11]§1огш8 егга! БепНћиз Резање у слоновој кости не бешо увек на истој уметничкој висини, а и мотиви у њеним рељеФнма престављони, не беху увек прожети истнм духом: Они су племенити и узвишени под Аугустом; разуздани н бесрамни под Тиберијем; испуњени ниским претворством под Каракалом; екстравагантни под Нероном, који даде позлатити ремек-дела-Лизипова; под Калигулом, који нареди да се његова сопствена глава намести на Фидијином Зевсу Олимписком, под Клаудијем,.