Prosvetni glasnik

498

11Р0СВЕТ1Ш ГЛАС1ШЕ

од латинске, о томе неће нико сумњати, коме су познате граматике оба језика. Грчки језик је богатији од латинскога у цзразима за меметафизичке нојиове, којих он има у изобиљу, да и не говоримо о гдаголу, тој круни у свакоме језику, који је нреиун модалних и временских одређења, што ћемо све узалуд тражити у латинском језику. Због свега до сада о грчком језику реченога треба прво ночети са грчком граматиком, која ће ученике спремити за учење латинске. Према томе с грчким језиком требало би ночети годину дана раније пре ночетка наставе у латинском. Појамно је, да се и из латинског језика не тражи мало: коректно и сигурно писмено изражавање, у горњим разредима диспутације, учење појединих одломака из класика на памет, интеизивна дектира итд. За чудо, да је поред оба класична језика облигаторно и учење Француског и енглеског језика, а у нрвом разреду и талијанског. Али задатак је гимназије, да ударн темољ свему великом и лопом, збаг тога је она и обухватила у своме програму и модерне језике признајући, да је и сувише скроман број недељних часова, који се унотребљавају за учење њихово, али да се због оскудице у времену не може више недељних часова одредити за те језике. У осталом гимназија ,је усвојпла као начело, да за наставу у матерњем језику нема боље школе, него што су латински и грчки језик: што се тиче саме педагогике, то се у гимназији понајвише понављају мисли Хербартове школе како у раззиковању власти тако и дисциплине и наставе. Прва основа свему, има иосла са редом и она је живи ауторитет, који дајо духа школи. Дисциплина чини ученика нозорним, па не може ни да буде без егзамина. Дисциплина је специјалан однос између учитеља и учсника и оснива се на резигнацијн, стрпљењу и искрености учитела према ђаку, у коме треба однеговати смисао за све што је племениго за тим нежност чувстава и ноблесу карактера. Н>ен је највиши закон истина и љубав. Образовањо гимназијских учитеља је посао семинарија, нремда је на жалост истина, да велик научењак може бити врло слаб педагог. Задатак је споменутих семинарија да 1) што дубље задре у дидактику и педагогику, 2) практичним радом да извежба у кандидату дар за нодучавање, да 3) епреми учитеља за слободно предавање и да 4) изоштри у њему педагошко расуђивање. Сваком ће бити јасно да је и Танлов сматрао класичне језике као основу гимназијске наставо, само што је по примеру Фихтеа, Хербарта, Пасова и у најновије доба Е. Хартмана дао првенство грчком језику, а не латинском, као што су његови претходници чинили. Карактеристично је, да Танлхж почиње водити рачуна и о модерним језицима, од којих и ои и још многи други истичу талијански језик. То је симптом, да потребе најновијега века, створеневрло многим културноисторијским превратима почињу у запећак потискивати онај преживели