Prosvetni glasnik

114

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Еако зараза може понекад да захвати велики број дистова, штете могу бити доста велике. Начин сузбијања болести и лечење заражених грана исти су као и код Тарћппа Ргим. Изгдеда да је прилично код нас раширена. СимиК ју је нашао у околини Врања, а ја у околини Крагујевца, Лапова и Стадаћа. 3. На крушкама и јабукама налазе се код нас ови паразити: а. РНу11об{Јс1а рјппа басс. Производи на лишћу свих врста крушака и јабука бедичасте, веће иди мање, мрко оперважене и обично округдасте пеге, које се виде и на лицу и на надичју, јер иродиру кроз лист. Услед развића хиФа уништена су на таквим местима потпуно сва лисна ткива. У јуну и јулу виде се с обе стране на таквим пегама врло ситне, ади ипак голим оком депо видљиве, црне кугдице, усађене највећим делом у дист, а само им једаи мади одељак вири из површинс. То су пикпидије (спермогоније), у гдавноме исте онакве по начину постанка и но обдику, као и пикнидије Рисстх-е §гашпиш8. Пикноконидије, што иостају у њима, врдо су ситне, јајасте, безбојне и дугачке око 0,004 тт. Пошто сазру издазе кроз грдић пикнидијин напоље, а шта бива даље са њима — непознато је. б. РћуИоз^с^а рЈгЈбесЈа Ра§8. Ироизводи као и претходна на дишћу свих врста крушака беде пеге разне ведичине, али облнка неправилног и неоперважене, по чему се дако може да распознаје од Рћ. ршпа. И она образује пикнидије исто онакве и у исто доба као и претходни иаразит. Пикноконидије су код ње нешто мање, дугачке око 0,003 тт. Овај други паразит, који се надази по ВассагЛ-у само у Итадији, распрострт је код нас много јаче, него први, који је општи за цеду Евроиу. Првог од њих налазио сам у околини Ерагујевца и Стадаћа, ади само на крушкама и то по где-где, а другог свуда где сам прола&ио у јуну, јуду и августу од 1900. г. на овамо. Штета јс од њих, што они, производећи мрље на дишћу у јачој мери, могу знатно да смање асимида,циону површину какве крушке, односно јабуке. Да би се ова два паразита могла да сузбијају, потребно би било знати циклус њихова развића. Међутим то се до данас још тачно не зна. Изгдеда највероватније, да на отпадом зараженом лишћу постају у продеће као и код Ро1уз1л§та гићгит, перитеције са асцима и аскоспорама, преко којих се болест шири. У придог тога говори ®акт, да се на отпадом зараженом крушковом и јабуковом лишћу надазе у пролеће перитеције извесних гљива из Фам. ТугепотусеГев, ади да ли су ова два паразита само један стадијум у развићу њихову иди не, није до данас утврђено. По 8ассагс1-у на заражену крушкову дишћу надази се у пролеће 8р1гаеге11а ЂеИопа 8асе, а на јабукову Бер^озрћаегга Ротапа 8асс. Међутим ја сам на таквом крушковом лишћу у окодини Крагујевца надазио у пролеће обилато и искључиво развијену једну ииреномицету из рода I/ орМоз(ота, коју као специју нисам могао од-