Prosvetni glasnik

просветни гл.1сник

другом смисду. Ема родитеља, који су се навикли, да гдеде своје старије синове и кћери како по ваздан раде, они видр да је такав ђачки живот могућ, па га онда сматрају и за, са свим природан, што у ствари и јесте. ако је на чисто природан начин постао чињеницом. А сада тачно посмотримо за час дневни живот једног првошколца. Школа се свршава, рецимо, у 4 часа по подне. Школа жели, да се подневна пауза, која траје 2 часа (од 12—2), уиотреби као слободно време а не за рад; она даље жели, да домаћем раду претходи шетња. Обоје је но здравље ученика врло корисно и они ће се родитељи огреншти о своју децу, који те школине жеље савесно не испуњавају. Ионављамо, да се по ручку, од 12—2 ч. треба ученик да одмара, а сем тога 'да се дневно извесно време креће у свежем ваздуху. С претноставком, да се ученик строго држи овог, но здравље врло корисног дневног програма, можемо узети, да са домаћим радом почиње учевик у 5' 2 часова и да учи до 10, изгубивши при том време, док вечсра и 1 часа нотребног одмо.ра по вечери. Тако проводи ученик време у 4 недељна дана, јер два пута има слободно по подне, а недељом цео дан Н.у у то слободно времо треба урачунати и 2 релативно-облигатна часа гимнаСтике, а не треба сметнуги с ума ни то, да иоред свакодневних редовних лекција ученик 3 пута месечно има да изради и три замашније нисмене радње и то, ако је пшназиста, из матерњег и, из латинског језика и из математикс и најзад јога, да поред лектире на матерњђм .језику, мора да чита н на, страном језику. Из соиственога искуства знамо, да смо тако често морали Феријалну недељу употребити за израђивање задатака, Ми се питамо сада јо ли то онај живот, који одговара захтевима срећнога младићског доба, које иде у неповрат — онога доба, када све унутарње потенције замахују крилима са тежњом да полете у висине? На то питање морамо одмах негативно одговорити, јер школа сама нијо у стању да у сваком смислу подмири потребе тога доба, а најзад ни младнћ није на свету због тога, да се васпита само за ученога човека, него и за живот. Ну при таквом распореду и начину ученикова живљења породица једва може да дође на ред са својим иравима, друштво да и не спомињемо. А збиља прека је потреба, да се млади људи познаду са углађеном дружевности, да иду у походе себи по образовању равнима и да их нримају и да иду на забаве и концерте. Нри слободоумном васиитању истиче се и жеља за негом специјалних способности као сиособности за музику, вокалну и инструменталну и т. д. За развитак мугакарца и његове срчаности од преке је потребе да се толо дражи спортом. Свако мора признати, да је крње свако оно образовање, које не даје нитомцу ни тодико слободна времена, да може научити, рецимо, пливати, играти, борити се, а према приликама и јахати, које му не допушта, да очеличи своје тело гимнастиком, ве-