Prosvetni glasnik

506

ПР00ВЕТНИ ГЛАСЕИК

предлозима на среду изилазити. Еад тако сгвари стоје, онда је решење нашег питаља. само тако могуће, ако се иди иоједини предмети скрате, и.1и се број недељних часова редукује. Да ли је могуће редуковати број недељних часбва из веронауке, не осећамо се надлежни, да одговоримо. Еод матерњег језика не само да је то немогуће, него би шта више још требало повећати га. Иеторија и геограФија предају се у толико часова недељно, да, се једва грађа може еавладати. Еод тога предмета не може бити говора о редукцији, као што не може бити говора ни код природних наука, које се из дана у дан богате новим научним искуством Еако етојимо са математиком? У гимназији, где се она учи, тек колико је потребно, немогућа је уштеда у времену, у реалци би се ваљда могло уштедети у писменим радњама. Број недељних часова из цртања н лепог писања, како данас ствари стоје, не може се смањити. Остаје нам још. да сиоменемо наставу у страним језицима , ко.ја је управо и узрок преоптерећености На рачун те наставе мора се два часа дневнога рада укинути и то не на штету свих језика ш воИ(1ит, него само једнога и то латинскога. Разуме се да би се у том смислу и захтеви за иснит зрелости морали регулисати према духу дотичне средње школе. На крају сматрамо за потрибно да нагласимо, да се овим радовима хтело указати на.једну погрешку, која Је дуго сметала правилном и брзом развитку немачких средњих школа. Нема сумње, да је латински језик потребан, али он се у немачким и гимнази}ама и реа.1кама у тако великој мери неговао да је по оншти успех био од штете. Неко ће рећи можда, да је ВалФОве, Момзене, Гладстоне и друге велике духове створило хуманистично образооање. Ми то нећемо спорити, само ћемо нагласити да је данас доба елекгрике, а свако врече рађа себи духове.