Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО 3

бору препоручујем, да и он настане свима сидама да се и у томе округу отварају овакви курсеви или друге сдичне установе. ИБр. "18614 13. дедембра 1906 год. у Београду. Министар нросвете и дрквених поелова Анд. НиколиЋ, с. г.

Свима окружним жколским одборима И ако су данашњи наставницн народних школа спремни за свој позив, те се и њихов рад на крају шкодске године оцењује већином повољним оценама, инак се још једнако чују жалбе на наше народне шкоде, а нарочито на сеоске, да не дају онакве резудтате какве држава и народ од њих очекују, и да је успех који се показује на крају школх-ке годинс само привидан, јер се иосле кратког времена заборави све што је у школи научено, па често и само читање и писање. Да бих се уверио јесу ли и у колико су те жалбе основане и да бих ирема потреби могао нредузети мере за поправку садашњег школског стања, одлучио сам да неколике податке о томе прикупим од наставника народних школа. Ради тога позивам Одбор да од управитеља (наставника) сеоских школа у своме округу прикупи одговоре на ова питања: I Има ли у школској ошнтини лица која су учила школу на заборавила читати и писати, или само .једно од тога ? II Може ли се оназити да једне од наставних предмета народ цени више него друге, и шта би народ желео да се учи у основној школи? III Ако у селу има родитеља ко.ји моле или су молили да се њихова деца испишу из школе, зашто то чине? IV У местима у којима има продужних или вечерњих обавезних школа, какво .је стање тих шкода? V Ако у месту нма народних књижница и читаоница, какво је стање тих установа? Еолико њих читају и шта траже за читање? Одговори морају бити читко написани мастидом на бедој канцеларијској хартији. Цре сваког одговора мора се исписати иитање на које се одговара. Одговори треба да су тачни и одређени, на поузданим Фактима основани, ади опширно резоновање треба избегавати.