Prosvetni glasnik
НАУКА Н НАСТАВА
XI
Нешто доцније дође на ред сцнтеза ацетилена, који се сада употребљава на рпзнолике начине за осветлеље. Синхеза. је ацехилена била по хом полазна хачка за чихав низ даљих сјајних пронадазака. Просхо с помоћу јаке топлоте згуснут је ацетилен у бензин, који је са своје схране основица за безбројна једињења. Додахком још више воденика посхаде ново једињење етилен, а етилен с водом даје алкохол. који се находи у нашо.ј ракпји, вину, пиву. Да се само побро.је резултаХи овога неуморнога рада, био би потребан читав каталог. ' Бертло је, на тај начин, прогнао из Хемије Фантом о „животној сили", *и открио једну врсту Хемије, која је, као што он сам каже, „силнија, разноличија и духовитија и од саме природе". Он је производио материје какве се находе у природи. Он је произвео и огроман број других, нових, сродних са онима у природи. Данас посхоји.један немачки речник Органске Хемије, у којој се находи педесет хиљада различних једињења, која су сва де#енисана. Већи их је део познат само у хемијсвим лабораторијама. Иа и то је еамо иочетак. Тако би — примера ради — полазећи од оних петнаест, двадесет простих врста масти, ко.јих има у природи, било могућно направити неколико милијона других, чије се нажније особине могу унапред одредити. Бертдов је рад изазвао нову индуртрију. А он је учинио, те опет многа занимања, која су дотде давала богате приходе, не могу више да опстану, као нпр. гајење броћа и чивита, који су данас замењени другим бојама, јевтинијим а далеко светлијим. То се зове учинихи преврат. Идући Бертловим'трагом пошдо је Фишеру, у Берлину, за руком, да изведе синтезе свих врсха шећера. II ако његов начин произвођења шећера још није добио трговински значај, ипак се чини да није далеко време, када ће на светским трГовима конкурисати вештачик шећер са овим садањим, сунцем извученим и.з земље. Исте су побуде одвеле хемичаре ка справљању многих средстава за наркозу и утољавање болова. Од оног иетога катрана, добивеног нри преради каменог угља, од којега се данас справљају сјајне нове бо.је, гради се тако исто и Фенацетин, антипирин, и много и .много других средстава за нарушене нерве. „Органска Хемија, заснована на синтези", угледа света 1860. годиие. Дарвинов „Постанак Фела" штампан је годину дана раннје. Пастеров рад о микробама и Клод-Бернаров рад о механизму осећаја изиђоше годину дана доцније. То беше једно пдодоносно доба. Због сво.јих успешних научних истраживања добио је Бертдо катедру на оном истом Фармацајском Кодежу, на ко.јем ее је неколико година потом Моасан прославио справљањем вештачких дијаманата. Тада је Бертлоу бидо 32 године. У тридесет четврто.] години добио је Јоеекег-ову награду, а четири године потом, под утицајем