Prosvetni glasnik

НАУКА И ЛАСТАВА

бегавали. Оеи су имали своје сродности (аФинитете). Одјек ове старе идеје нахеди ее у нознатом Гетеовом роману ДМе ЛУаћ!Vепуап(1зсћаДеп и . Бертловом духу, који није подносио никакве идоле, изгдедали су ови ,аФинитети" као неки Фантом, као и оне „животне силе". Оно. пак, што је овде главно, то је тоилота. На ово.ј је основици постада нова наука, Термохемија, којо.ј је кумовао оспивалац Ситттетичке Хемије, Бертло. Оно истина. није да ире тога нису били никако иознати односи између Хемије и топлоте. Пре су Бертлоа радили на том пољу Томен (Тћотзеп) и Ендрује (Апскелта), Фавр и СиЛберман , као и руски хс;мичар Херман Хес. А још из ранијег доба потиче о томе једна чувена расправа од Лавоазијеа Л Лшлаеа. Али, кад 1864. г. ступи на ову област Бертло, беше остало мало трагова о томе од његових претходника, па и они беху потрвени. Његови експерименти скоро недостижног броја и опсежности, безмало у свом пространству експерименталних наука, створили су основицу, а његов исто тако недостижан дух сазидао јо на тој основици импозантну зграду садашњости. Његове су идеје биле просте, његове методе строге, а рад му .је водио право циљу. Када се изврши какво год хемијско јодињење, када се нпр. изврши експлозија- два позната гаса, кисеоника и воденика, те постане вода, онда се ту развија и топлота. Оио неколико усамљених и чудноватих изузетака, изгледа да се морају об.јаснити тако, као да се ту находи промона Физичкога стања, при чем количииа на то употребљене топлоте премаша количину топлоте која је постала од чисто хемијског процеса. Другим речима: топлота произведена хемијским ироцесом одмах се утроши на рад око промене физичког стања и још нешто више, услед чега онда изгледа, да се при хемијском ироцесу не само ни.је повнсила топлота, већ напротив да је она стала. Ово је бар идеја Бертлова, а треба напоменути, да кад ае не би усвојидо ма какво објашњењо слично с овим, да би ове неколике чудновате аномалије порушиле све наше механичке појмове о матери.јалном свету. Не узимајући у обзир ове изузетке, правило .је свуда иначе остало у важности. Еоличина произведене топлоте може се мерити, за шта је калориметар. Бертлова је „калориметријска бомба" била проналазак од велике вредности. Било је и других радника на овом нољу; али њихони радови ипак изгледају ништавни, кад се упореде са тридесетогодишњим беспрекидним делањем овога неуморнога мужа. Његови радови о овоме изиђоше скупљени у две дебеле свеске 1897. год. под натписом „Хемијска Жеханика. , заенована на Термохемији". Од прилике на годину дана пре тога изишло је било од њега једно друго дело у две свеске још већега обима. То је била Енциклоиедија овога предмета. нрофВЕтни гласник, I. кн>., 2. св., 1907. 7