Prosvetni glasnik

НАУКЛ И НАСТЛВЛ

!>7

и задатака неома је важна ствар за здравље ученичко. У овом погдеду згора шкодска управа водити озбиљан и енергичан надзор Новија Физиодошка пспитивања о умору показују јасно, да после сваког рада, задатога мозгу иди телу, мора се датн и нридика ученицима за освежење. Ако се придика пружа у обдику мира иди сна, онда се распадање градива покрива сходном асимидацијом, усдед способности иромета градива да сам себи помогне. Ако ди нак нема нридике за освежење, онда ова накнада градива не бива у довољној мерн н носдедица тога је изнуреност, која се обично јавља у неком нервозном стању ученика, Газуме се, да има инДивидуадних раздика код д>уди, што се тиче унотребе науза за одмор и како се радом замарају. Даље има доста дица, код којих постојн ендогено, т.ј. од куће насдедно, врдо дасно замарање, нарочито центрадног живчаног система. Задаћа је виших .средњих шкода, да рачуна не само са оним мдадићима, ко.ји врдо дасно свршавају своје шкодке посдове — усдед повољних насдеђених особина, оне се напротив морају труднти да изиђу на крај са нросечном, средњом мером нодобности ученичких. Треба и мора се ностићи да и они, који стоје на доњој граници овог широког средњег сдоја, доврше наставни задатак, а да се живчано не изнуре. За времена ваља укдонити .једино оне, који су јасно диспоновани ка сувише брзом замарању. Само тако ће се избећи незгода, да и наше више шкоде нриносе свој део све већем ширењу нервозних бодести међу омдадином. Да би се задовољио закон о умору н освежењу, морамо се старатн за потребне ирекиде у раду. Какви треба да буду ови одморци, о томе се мишљења још разидазе. Пма егзактних мерења умора и емпириских огдед'а; егзактна мерења још немају, ио тврђењу Ке11ег-а, практичне вредности, јер нма врдо ведиких индивидуадних кодебања, а и начин (метода) одредбе игра важну удогу. Тако нпр. Кетзехв распоређује нредмете по заморностн — на основу одредаба умора ергогрофским путем — овако: гимнастика, математика, страни језици, редигија, матерњи језик, ириродне науке, геограФија, историја, невање, цртање. На основу естезиометарских мерења, \Уа §пег овако распоређује предмете: математика, датински,грччи,гимпастика, историја, геограФИЈа, рачун, модернн страни језици, матерњи језик, природне науке, редигија; а В1агек овако : природне науке, грчки, датински, математика, историја, модерни страни језици, редигија, матерњи језик. 3 По Кедеру није могућно приписати неком нредмету заморну вредност, која би увек важида. Лекције једнОг истог предмета нису увек једнаке, у погдеду духовне заузетости ученика; сем тога много утиче

3 В1агек је вршио огледе естезиометром на учепидима гимназијеу Лавову, П. М. И.