Prosvetni glasnik

140

„ Одгурни људе, мнлостн немај, За нежносг срце нека тн не зна! „ Не гдедај људе! Та њих ће много Метанснхозом у пашгаад нћи!" итд. И онда је врло појмљиво, оправдано, кад песник бежи од — таког друштва. „Ја нисам за друштво, то и сам осећам, У мени дружевног скоро ничег нема! Кб етабљики слабој у иољу широку Око које иустош, и тишина дрема Оамоћа ми нрија! Моје цело биће само миру тежи, И то тако снажно, да и они гласи, Што се мени крећу, губе се и тону Ко у бездан неку: тишина их гаси, Па их и не чујел. И за то он не даје одговора на светека пптања, јер нх не зна, неће да чује. Шум историске реке догађаја, гром нобедни човекова разума над природом, прогрес и наука, догмат и критика, црква и држава, сва светска друштвеност, све то предази бруји, сија небесним бдеском, а аскет песник, егоцентрик, не обраћа на то никакву пажњу. Ова бојазан од људи, од друштва, која може да диктира овако сурове речи најбоље сведоче о песниковом нерасподожењу, ирема нижим одсебе. Загушљива атмосФера наше друштвености, опште опадање морала п умствена зачмадост, ток наше подитичке борбе, пун прљавштине и преступа, гомиле не одушевљене вишим идеадима, — све је то противно духу песникову. Он не допушта могућности примерења с њом. Да је ова мржња основни тон појезије г. Одавића, она би изгубида једном за свагда своју будућност. Но ми смо дадеко од овога. Ове су песме, по свој придици, не са свим јасно извршени елементи Фидософске -редигиозне доктрине, која се негативно односи према демократизацији, победи масе над дичношћу. утврђивању земаљског позитивизма, бдедог и смртноносног за сваки нрогрес духовне кудтуре, масе, која џедатски гуши редигије, развиће индивидуадности, — и због тога ове мисди г. П. Ј. Одавића имају необично сидно догичко оправдање. Метафизичком идеадизму он је остао веран. Осим тога, ове су песме како смо накдоњени мисдити, издив гнева, у тешку минуту живота, када непосредни осећај тражи одушке, иа ма то бидо и у грубој Форми као овде. II због тога се преко ових песама прелази не с осудом, но са психодошким оправдањем.