Prosvetni glasnik

РЛДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

У овим рукописииа нема ни тога. Некаквих слика има у рки. 1, 2 и 5, али то нису оне којих и каквих треба у нрвом реду. У ркп. бр. 1 има две три, једине које би могле поднети, па и то у дотераном виду, док остале у њему као и у другим двама рукописима могу бити випге од штете него од користи, стварајући рђаву представу о ономе што су имале иредставити или привлачећи пажњу детету сноредностима. Има их иак и таквих које, уместо да буду допуна и објашљење тексту, иредстављају «обом суиротност њему. Такав је случај са сликом Стевана Немање у ркп. бр. 1. Немања је тамо с круном, порфиром и скиптром, дакле са знадима краљевске власти, међути.ч деца би из текста учила да је тек син његов Стеван постао краљем. У ркн. бр. 2. слика старог словенског ратника, узета из Јовићева уџбеника, као и слике старих српских ратника из доба краљевства, царства и деспотовине, не одговарају стварности. Оне не дају тачну представу. Још мање има места. оним сликама са карата дописница. У место таквих слика владалачких задужбина треба дати цртеже, на којима ће се истаћи оно што је карактеристично за доба у коме су нодигнуте. 0 сликама пак у ркп. бр. 5. не може се озбиљно говорити. Пре свега слика за културну историју, за коју су оне најпотребније, нема тамо никако, а оне што би служиле за допуну историји политичких догађаја, не само што нису тачне, него су од веће штете него ли користи. Због свега догад изложеног, и нарочито зато што ниједан од рукописа поднесених на стечај за уџбсник Српске Историје за IV разред основне школе није израђен ло програму нити је испунио захтев из стечајног акта, мишљења смо: да се ниједан од рукоииса не може предложити Просветном Савету за сталан уџбеник. Што пак расписани стечај није донео жељена илода кривпца је у првом реду до писаца што су прлступили послу без довољно претходне студије и што нису водили рачуна о јасним захтевима из програма, из стечајног акта и о пронисима чл. 9. ,,Правила о штампању уџбеника за народне и средње школе", јер да је тога било, ма да би спис имао недостатака због незгода у самом програму, ми би га морали нреноручити, предложивши да се измени и дотера гато је неопходно потребно. Али кривице има и до стечајнога акта. Требало је уочити недостатке наставног нрограма па их справити пре него се расписује стечај. Исто тако требало је бити јаснији у оном захтеву са уношењем културне историје у политичку у уџбеник за основну школу. Најзад требало је бити изразитији у захтеву требају ли карте и слике (цртежи), и ако требају, које се имају приложити, у коликом броју и за које периоде, колики ће им бити Формат, итд. Оне пак недостатке из наставног програма требало је за времена отклонити, ако ни због чега другог, а оно бар због оног захтева унесеног у стечајни акат, о коме је гор& расправљано. Да је то за времена учињено, јамачно би међу оволиким руконисима имали бар један бољи него што су сада, затим, писци се не би колебали и домишљали гата да унесу у уџбеник већ би били на чисто с количином наставног градива уопште. Али и ако су нисци утрошили и труда и времена, ииак мислимо да то није пропало. Они се могу користити својим ранијим трудом при накнадном стечају, јер ми налазимо да треба расиисати нов стечај а никако да.се на овај случај примени одредба чл. 12 „Правила о штамнању уџбеника за народне и средље школе", што кривица за неуснех од стечаја није једино до писаца него и до сте°ајног акта, који није предвидео што је имао предвидети.