Prosvetni glasnik

б е д в ш к е

295

разредима сасвим избаде иисмени домаћи задаци а да се у вишим разредима допусте само они (сдободна предавања, састави итд.), по чијем се решењу са неком извесношћу зхоже познати индивидуадан рад учеников. Уз 3. — Треба жолети, да шкода не изгуби везу са неговањем игре и < порта, које све више и више нристаје уз гимнастику. Као најнодесније средетво показује се то, да се уведу свуда игре посде подне, као што је у неким шкодама то и учињепо, а да се изоставе домаћи радови за даи после тога. Време од два часа за игру могло би се одложити за. доцније посде подне (5—7 иди 6—8 часова). Чланови комитета надају се од испуњења својих жеља важноме напретку на корист телеснога, умног и моралнога развитка наше младежи. Потписани су: ПроФ. Б-г теЛ. Багински, председник берлинског друштва за неговање здравља у школама, Бердин. — Делиус, виши грађевински саветн к, 2. председник Немачкога Друштва за неговање здравља у шкодама, Б.ердин. — Директор реалке Ф. Дер (Ббгг), ФранкФурт еа М. Бокенхајм. —ПроФ. 1)-г рШ1. Р. Ајкхоф (ЕјскћоН), чдан немачког Царског Парламента и пруске Наро 1,не Скупшгине, Ремшајд. — Тајни медицин. саветник 1)-г те<1. Есмарх, проФесор хигијене, Гетинген. — Тајни медицин. саветник В-г те<1. Алберт Ајленбур (Еи1епћиг8), нроФесор неврологије, Бердин. — НроФ. Б-г те<1. Артур Хартман, ушни лекар, Берлин. — Председник оиштине Мидер, члаи прускога Горњег Дома, Касед. — Санптетски саветник проФ. П-г шеА. Г. А. Шмит, Бпн. — Г)-г те<1. X. Зелтер, прпватии доценат за хигијену, Бон. — 1)-г рМ1. Вилхелм Фиетор (У1е1;ог), ироФесор ингдеске филологије, Марбург. — Владин и тајни медицин. саветник 1)-г те<1. Р. Вемер, Бердин. —Градски шкодски саветник 1)-г рћН. Верхан, Хановер. (И сада већ покојни тајни медицин. саветник П-г тес1. е!; рћП. Херм. Еон. проф. очног декарсгва, Бреслава, дао је у своје време сво.ј пристанак). * Колики треба да је један наставни час? 1)-г ше<1. Лудвиг Вагнер, у додатку својој преради књиге ,,Умна преоптерећеност у модерно.ј кудтури" од Марије Манасене (V. Мапасеше), назива свуда уобичајене наставне часове од једнога часа „без мишљења примљено зло из старога времена". Онзаиотврду наводи ресултате испитивања која су вршиди психодози а која сва показују, да је код мдађе деце посде 20, код старије после 30 минута већ исцрпена подобност да пазе. Имајући на уму, да се један део часа употрзби не на праву наставу већ на друге сврхе (понављање, вежбање), Вагнер долази до закључка, да .је трајање од 45 минута хигијенски још допуштен максимум, преко кога не треба ићи ни у ком скучају, а да се за мању децу преиоручују наставни часови од пола часа. & Укидање наставе после подне. — Нрема једној наредби министарсгва просвете у Краљевини Саксонској, како јављају тамошње новине, од Ускрса 1907. ради огледа (п то хможда најпре само у неким средњим школама) скратиће се нас.тавнп часови од 50 на 40 минута, а већи бдмори између њих продужпће се од 15 до 20 минута. Тим се ствара могућност, да се наставнн часови разделе од 7 па најдаље до 11 х / 2 часова летп а од 8 иа најдаље до 12^/г часова у зиму, те да тако после нодне не буде школе једнога или два дана више но до сада. Ово време после подне употребиће се на гимнасгичке игре, вежбања у спортовима и томе слично а под надзором наставника.