Prosvetni glasnik

340

11РОСВЕТН11 1ЛАСНИК

матсријалне културе свога народа, изражене у традидијама и це.10купнои благу народном: а мушки нол са идеалима народним. Овако је било све до посдедњих неколико деценијума. Али у посдедње време почиње се запостављати национализам и њему претпостављати интернационадизам Историјски он се јавља прво у покрету социјалне демократије. Она је прва покушала даизбрише разлике националне. Али и ако је то теоријски изгледало веома лако, на пракси, кад се сударила са границама државним, са интересима државним па чак и СФерама интереза, она је устукла. На место правог инернационализма, свака нација образује за себе савез, а национални савези образуЈу собом интернационалии. Социјална демократија, према томе, прати живо интересе свога националног савеза, а тек на другом месту интернационадних савеза. У далекој будуКности пак гледа уништење држава, власти, војске, свештеника ит.д. а по себи се разуме да ће нада о гиасти и разлике у нацијама, ваљда ће ср један језик узети као опшги језик за све; једном речи уништиће се свака иодвојеност међу људима. Како у данашњем упракном сисгему најважнију улогу игра већина. то као што смо напред казали, социјалиа демократија. била је прва, која је прокламовала равноправност женског пола, и позвала га да. се бори за ираво и слободу своју. Она јо отворила широм врата евојих организација женскињу и сад се бори да му извојује политичка права: у првом реду право гласа, да би помоћу њеног гласа дочепала се врхова уираве. Социјадна демократија заборавља овде тежњу ка нндивидуазму у нови.јем животу, нрема томе са великом сигурношћу може се рећи да кад жена дође до својих права, природно да ће окренути леђа, не само социјалној демократији, но и уонште мушком иолу. Према томе колико год она подаже наде на женски под, толико^ исто треба да буде спремна на разочарење. Уосталом то су проблеми дадеке будућности, за које се тек могу износити претпоставке, ади ко зна какве стварности могу у међувремену искренути ? За нас је овде важно да утврдимо Факт, да поред национализма, ностоји ннтернационални иокрет, који собом обухвата и женски под; даље, за нас је важно да знамо да и у питању образовања женскиња поред националног нравца ностоји интернационални. Питање сад може бити у томе, који су основни Фактори у интернационалном образовању. На нрвом месту треба да зпамо то, да тај правац пориче традиције и вредност њихову, нрема томе и све оно што је везано са тим традицијама: обичаји, морал, право, ит.д. нема. никакне више вредности, иди бар нема вредности у досадањем свом схватању. Што се тиче идеала интернационални нокрет има их, ми смо их у првом делу изложиди, ади они ничега заједничког више немају не само са национадним идеадима једнога народа, но шта више