Prosvetni glasnik

ИРОСВЕТНИ ГЛАСИИК

шематички да представимо; замислимо да об.јект I) дубоком интуицијом прибдижимо к субјекту а (види сдику 2) и да дође до на место д у сам објект а и постаће сада чиста представа као Форма тог објекта, а сам субјекат сматраће се као самостадан са тим садржајем од тог објекта спољњег света. II сада ће субјекат („ја") постати носиоц Форме, представе спољњег објекта и сваки ће спољни објекат имати извор у самом субјекту, а без њега не може да егзистира; јер је субјекат његов извор. Овако се има објаснити идеализам Фихгеа и његово учење, да је човек, субјекат иосиоц спољњег света и да спољњи свет не моасе да егзистира без субјекта. Такође се овим објашњава и она деФиниција свести, но којој је свест веза субјекта с објектом. Ади је ово гдедиште Фихтеа са свим нетачно и та дефиниција свести ,је једиострана а може и да не важи. Ми и ако смо овако шематички представиди, да се свест јавља као јединство субјекта и објекта и подведи објекат в одиосно д у чисту представу свести, ипак тиме нисмо хтеди да докажемо: да свест не може бити без објекта спољњег света као што веди Фихте. Не; него смо хтеди да докажемо самостадност субјекта С1 2 напротивбезикаквихобјекатаспољњегсвета, т.ј. да сведемо субјекат не на објекат него на сам иредикат његов, гезр. да у свести сведемо субјекат на нредикат и тако да он у једно и исто време буде у свести и субјекат и предикат као знак свести, без кога ни свест не би постојада. Дакде, овде се јавља свест као јединство субјекта са самим собом, који сдужи као предикат. II према овоме кад негирамо објекат, субјекдт може и даље да егзистира као сам а с тим ће даље, егзистирати и свест, која се сада јавља не као јединство субјекта са објектом, већ као јединство субјекта са самим собом. При чему у овом случају субјекат у свести сдужи као предикат а не као објекат, јер смо у овом случају објекат негиради али ипак је субјекат а у исто време и свест и даље остади да сгзистирају, ег§о, да свест може самостадио да егзистира и без објекта, т.ј. да егзистира као сам субјекат; чиме се обара сво учење и поставка Фихтеа о свести и самосвести. Јер Фихте веди, да би постојадо „ја" мора да постоји „неја" т,ј. да постоји оно што није „ја". По њему, да би ностојадо „ја" мора да постоји и објекат спољњег света и обратно, да би постојало „неја" мора да постоји и објекат „ја". Дакде. у овом сдучају кад смо сведи свест само на субјекат, нп предикат свести не можемо да негирамо, јер чим би њега негиради, негиради би у исто време и свест и сам субјекат. Кад се каже, да свест може да се сведе и само на субјекат без објеката и да се он у том сдучају јавља у свести и као субјекат и као предикат изгледа да се субјекат тада јавља као дихотомичан, двојан и на првом погдеду чиниће се да је