Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

325

еволудије расе не бјеше нрирођен и специФички пгзиз, већ је лежао у борби за преживљавање оних, који су за околину биди сходнији. Ембрио рекапитулише у једном дану хиљаду љета расе. Наслијеђе тежи да економише временом па у збијеним Формама пренаша крваво тешко стечено искуство расе на индивидују. Растење овима испољава се у енормним постоцима. Од импрегнације па до рођења кривуља рашћења мијења се. Тежина и дужина јаЈета највише расте у првом и трећем мјесецу. Од имирегнације па до рођења тежина расте око 905,600.000 пута. У том пренаталном степену опажа се жестока борба ћелија око хране. У овом грознон рату некоји гледају судбину дупља, бора и дијељења тијела. Милман 1 приписује све некротичке процесе слабој храни. Вајсман 2 опет приписује растењу смрт (што ди#еренцира униФормне мултицелуларне организме). Ностанак костура, мишића, нервног система и т. д. прописује он старвацији (умирању од глади), која се показује у овој борби, па ради тога и образује различитост функције, што зависи од удаљености хране и потешкоће њезине. При рођењу дијете има око У 3 своје мужевне висине, а'/ 20 своје мужевне тежине. У својој ирвој години дијете нарасте за 23 см. и 13 фунти, а у својој другој години само за 13 см. 4 или 5 Фунти. У добу од 2% год. дијете постиже половину своје мужевне висине, а '/. своје мужевне тежине. Од овог доба па до препубесценције растење напредује посве редовао. Ово напредовање траје до 13 или 14 године у дјечака, а двије године раније у дјевојчица. Кривуља напредовања показује се и око 17. год., а кривуља ретардаци.је (спорости) налази се око 10 године. У 18. години настаје одлучна ретардација и побољевања све то чешће бивају, око једне или двије године доцније настаје последњи потипај напредовања (или акцелерацпје). Практички, растење у висину престаје у првим годинама треће деценије људског живота. Влизанци спорије расту него ли друга дјеца. Њујоршки антрополог, Д-р Франц Боас 3 пронашао је, да су првенчад већа, и ако влада противно мишљење. Већина проматрача налазе најрапидније растење висине између 14. и 15. године. Кривуља растења мијења се у различитим народностима. Све до данас не постоји научно знање о растењу дјеце испод 5. године, као и изнад 23. год. Има много важних проблема у погледу на научне методе мјерења и вођења статистике. Многа генералисања о растењу стварала су се више на темељу изванредних (необичних) него ли на темељу типичких група. Тип је опет норма, за коју свака индивидуја у правој хо1 МпМтапп, ГГћег сНе ТЈгаасће <1еа Акега, 1900. 2 ТГегзтатг, УспЧга^е ићег ВезсепЛепгЉеспге, 1902. 3 Воав, СгптЉ о! &8 (;-1 >ога сШМгеп (8с1епсе, 1895, свеска за април).