Prosvetni glasnik

870

ДР00ВКТНИ ГЛАСНИК

битнија ногодба, а то је: да се има спреман и послу дорастао наставнички кадар. Наставни персонал мора бити потпуно на висини саме науке, чије истине он има да преноси на мдаде духове, као што мора имати и онај други наставнички атрибут, без кога управо и нема наставника, а то је вештина или умешност за обраћивање оног градива, које програми и уредбе одређују. Универзитети дају данас прилике за оно прво у већој или мањој мери, и у том погдеду настава уопште не би морала ниуколико страховати. Међутим ова друга страна, ова умешност или вештина, друкчије речено: методика појединих наука, врло често није у тодикој мери заступљена код оних. који имају да наставу врше, кодико би то било желети. Еод Физичко-хемијске наставе то нарочито важи за умешност у оном тако значајном атрибуту њеном, што се зове експериментовање. Говорећи баш о овој сгвари и имајући у виду прилике у својо.ј земљи, један немачки педагог пише: „Претходна сирема за експериментовање у школи свакако је била до сад најрањавија тачка у спреми насгавника за Физику. Универзитетски су нроФесори махом и сувише мало упознати с нотребама средње школе да би у овоме могли уснешно деловати, а у оној години, за време које траје принравништво, често је тако мало прилике да се нропуштено поправи" 2 '. С тога се овај недостатак данас попуњава на неиолико начина: установљавају се семинари с методичким вежбањима, упућују се почетници каквом вештијем проФесору ових наука на средњој школи (н. пр. у Немачкој), држе се Феријални курсеви на универзитетима и т д. Колико је ова ствар од значаја, знаће сваки коме је познато да експерименти у настави нису оно што су експерименти у физичким или хемијским лабораторијама ради научних истраживања. Битни Фактор, који разликује ове последње од оних првих, јесте то, што се ови последњи, научни или лабораторијски експерименти, предузимају на тенане, у одсутности публике и без обзира на то да ли ће имати инструктиван еФекат или не. Све је то пак друкчије, управо обрнуто код експеримената у настави. И док научник или испитивач ма које врсте може имати осредњу окретност, дотле се за наставника експерименталних наука у средњој школи тражи на првом месту елеганцнја у извођењу експеримената, упознатост с могућним неуспесима п брзина у отклањању свега онога, што може довести у сумњу истинитост онога, гато се хоће експериментом да представи. У извесним земљама, као шго је н. пр. Француска, наставници екснерименталних наука на средњим школама имају нарочите номоћнике: препаратере, асистенте, нриправнике и т. д. који помажући наставнику у овоме Р а ДУ УЈедно одслужују свој пронисани наставничко-приправнички стаж. Иначе многи педагози препоручују за овај циљ поред неизоставне

и ХеЉтдат у Кет-овом Епсус1ор. НапсЊисћ (1. РаДа^о^. чданак Рћуа1к, 854.