Prosvetni glasnik

58

широк пролаз; а нагае извршне власти су отигал.е даље, на удешавају да кривац свој затвор издржи кад друга посла нема, или да га каквог празника просто — одспава. Тако је где се казне извршују, али се у већини случајева оне никако и не извршују. Обично се разноврсним изговорима отеже и иде од једне власти до друге, докле већ не застари, или се досади, тв се дигну руке од свега. Оном одредбом Устава: да се нико несаслушан не може казнити, хтело се да се заштите невини, а н>ом се овде заклањају криви. Да би се неуредни родитељи казнили, треба их прво саслугаати. Саслушање треба да учини оп. суд, или председник општине и шк. одбора. Председници „нису могли" увек стићи да то ураде, зато је министар наредио, да у таким случајевима родитеље упућују управитељима да их саслушају. Али и за ово председници „не стигну" ио читав месец дана и вигае. Ако се како-тако саслугаања свргае и казне изреку, онда настаје друго врдање, да се казне не изврше. У закону пише, ако председник не изврши казну за 30 дана, плаћа је сам. Али кад дође до тога да председник то плати, и он се заклони за Устав: жали се како је кажњен, а није био саслушан и т. д. Како се дуго, па опет залудно отежу оваки иредмети најбоље казују ова три примера из београдског округа: За неизвршивање казни ћачких родитеља и око тога да председник то плати води се преписка за једног председника 1 '/ 2 годину, за другог јога из 1904. а за трећег чак из 1903 године. И на иослетку ће се свргаити да казне нису платили родитељи, а председници нити ће што платити, нити чиме другим бити кажњени. Три гомиле аката, много утрошене хартије и небројене нумере казују како се то мотало од једне власти до друге, како су многи чиновници писали и дангубили, а ђаци нису у гаколу дотерани, нити је ко год за то био крив. После такиих иримера није чудо гато је број неуредних родитеља и председника све већи, а у школама број ђака све мањи. Исто тако иде и кад се хоће неко да принуди, те да школи потребе набави. И тамо се често троши много хартије, нижу многе нумере, наредбе иду од једне власти до друге, а школа за то време трпи и чека, па опет често ништа не дочека. Како се наредбама „брзо" школи може да притече у помоћ најбоље казује овај пример: У Шиљеговцу нестало дрва за огрев, управитељ распунгга школу и извештава о том власт. То је било 30—XII. На ово су следовале наредбе, претње, узимање на одговор и т. д. све је ишло тако „хитно" да 15. јуна долази питање: је ли председник школи набавио дрва? Старање за огрев дотерало је од Божића до Видов-дана, све „хитно" идући од једне власти до друге!