Prosvetni glasnik

456

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

Што се тиче тумачења разних значења иојединих речи, нисац .је овде онде показао помало неједнакости. Та неједнакост је резултат нретеране ревности шшчеве да извесне речи објасни до најмањих ситница, на штету других, по његовом нахођењу мање значајпих. Отуда се и могло десити да он у своме речнику норед предлога а стави дванаест опширно описаних значења потврђених лепим примерима, а поред речи рјесв поређа једно за другим ова многобр .јна значења: „део, комад, аарче, одломак, закриа; нива; соба; тоа; буре; аредмет; дивлач; новац; брав\ иоклон, бакшиш; фигура; шала, сардња, будалаштина; ствар, особа, човек; деран," — без и једног примера. Тачности значења појединих речи у већини случајева нема се шта замерити. Али ко зна како је то тешка ствар укалупити понеку реч нреводећи је на други језик и наћи јој тачан еквнвалеаат, он се пеће чудити кад и у збијеном Стевовићевом речнику нађе у овом погледу понеку малу неиснравност, као што су на цриаер ове: шехргаМе — непокајан, 1'ез(; — кошава, пмешг а 1а сћагде — наново напасти, 1а утс1Ме риМгдие — гоњење кривца, 1а раиХеИе — порез на нродају Финансијског звања е1с. Што се тиче означења неправилног изговора речи, изгледа да је писац био 1'тавио себи у задатак да сваку неправилиост у изговору забележи. Па ипак, поред све своје иажње, неиравилности у изговору код речи: (1огез, тоиМ, оиез1 е*с. нису означене, док је међу гим без икакве потребе означен изговор код неких речи које се правилно читају: адиИоп, агсИдие, Ђеа1, ациеих. Сем ових омашака у речпику Стевовићевом пма овде—онде и омањих штампарских грешака, као што су ове: 1<а 1Ја!ие (место ћаМие). сотра(дг (м. сотргШг), 1е Погепсе (м.1а Догеисе), раг(деттеп(, (м. раиеттеп^), ресћеигресћегв88е са значењем рибар—рибарка (место рбсћеиг—рбсћеиве, које речи никако и нема). На страни 355 има једна крупнија грепгка. Између речи Зопрдоп и 8оигс1апс1, изостављен је, ногрешком слагачевом, цео низ речи (око 25 на броју), међу којима има најчешћих у употреби, као што су: зоире, 8оирег, 8оир1г, зоир!е, зоигс-е, боигсЛ, 8оигс1, боиг1ге, зоиг1о е(;с. Избору српских речи нема се шта замерити, изузев што се нонегде нађе нека ређа реч, ширем чаталачком свету ненозната, као на пример: накаре, отлукана, е(;с. Техничка страна овога речника у сваком је погледу исправна. Узевши све у обзир, овај је речник у главном брижљиво израђен и Министарство се не 5и изложило никаквој опасности ако би хтело да га откуии, тим пре што је већ откупило његов Срнско-Француски речник. У том случају у идућем издаву Министарство би могло издати оба ова речника уједно и на тај начин датн публици једну корисну и тако нотребну књигу за нзучавање Француског језика. 25 анрила 1909 год. у Београду. Влад. Вулићевић ироФ. друге беогр. ги.чн. Т. Старчевић проФесор у Реалци Мил. Вујановић проФ. треће гимназије