Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

ШТАК ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ГРЧКОГА И ЛАТИНСКОГА ЈЕЗИКА II. Л а т и п с к и ј е з и к ОД № Фр. Скуча : 3аА ри1ару С1 °" У вод. Историчар, који данас узме на се, да нам исприча језпва. истори.ју Ринљана, не сме иочети тек оданде, одакле настају поуздани стари извештаји. Он се мора усудити, да напусти јасан -светдосни круг историских извештаја и да читаоца одведе даље назад у таму преисториских периода, у којој само закључци по придикама историскога времена овде онде дају неједнако осветљење. С друге стране историчар неће свој задатак сматрати као завршен, ако је Римљане пратио до врхунца њихова развића. Распадање велике царевине није мање вредно његова интересовања него њезин чудновати постанак. Историчар латинскога језика не сме ниже поставити своју мету. И за њега историја Л.атина не почиње са најстаријим језичким спомеником, и за њега она се не завршује оним писцима, које историја римске књижевности обично наводи као последње. Управо и он мора на једној страни одважити се да крочи у преисториску таму а на другој страни не стати, кад код датинског језика отпочне процес распадања. Шта више, он корача у прадоба поузданије но историчар, јер њему стоји на расположењу не само средство за закључке према итадиским нршшкама већ и упоређење са сродним језицима. А процес распадања, с друге стране, њега ће у толико живље интересовати, што га он гледа како се већ годинама раније припрема и како из њега излазе опет језици, који су поноситога оца достојни синови, романски језици.