Prosvetni glasnik
9*
оцепк п прнклзи
131
■словенске школе, те српско-сл.овенске школе бише потиснуте. Нема •сумње да је Суворов био спреман (учио је словенско-латинску школу у Москви, био у Прагу, где је слушао философију а доцније у Бечу), ну но природи својој није био подесан за учитеља, ма да је с вољом .пошао да буде српски учитељ, али после „није радио с вољом и одушевљењем", него „тратио здатно време у беспослици и зађевицама, а нзвукао је поред своје плате из Русије, од српског народа више новаца него скоро сви остали руски учитељи за време Вићентија Јонановића", ма да су ови много више урадили од љега. 1728 г. ударен је темељ п за оснивање средњих школа. 'Го је учинио опет Суворов, и то му је једина заслуга (стр. 76), иначе са резултатима ових школа нису билп задовољни ни митрополит ни други онда меродавни наши људи. Рад на подизању школа нас/ганио је митроиолит Вићентије Јовановић у договору са Србима учитељима, па је над свима школама завео и стални надзор, који су вршили свештеници и протојереји. Чинило се све што се могло, и на крају крајева илодови неуморног труда нису изостали. „Добили смо тада читаве генерације људи, чији ниво опште образованости, књижевног и богословског знања беше куд и камо већи, а просветни видокруг куд и камо пространији од свих оних наших писмених људи", вели писац. Крвави рат аустријско-турски 1737—39 г., те неуспех аустријског оружја и бегство нартијарха пећског Арсенија IV Јовановића-Шако•бенте прекиде овај школско — просветни рад, али га не уништи, јер већ загрејане беху душе многих српских родољуба за просветом. које очекиваху само згодан час, па да. отпочну рад, те обнове и наставе ллеменито дело митрополита Мојсија и Вићентија".... (стр. 180). Према наведеноме може се судити да је ова књига симпатична. Она нас преноси у доба пуно иатриотског заноса, који се данас једва може разумети. Многи наши људи данас чисто да не верују да је било онаких људи за просвету одушевљених и да је било онолико патриотског рада њиховог. А како је све данас у нас друкчије, и ако «у прилике много повољније за родољубиви рад у свима правцима! Па зар онда да не стрепи човек за будућност?! * Ењигу ову треба да прочитају људи, који се интересују народном прошлошћу и школом. Цена јој је 2'50 динара. Техничка израда је добра, а книга има 12 табака веће осмине. љ. м. д. -»-адззЈееее-«-