Prosvetni glasnik

НАУКА Ћ НАСТАВА

469

ЦРКВЕНО ПЕВАЊЕ

Дрквено певање је веома важна црквена установа —• једна од на,јважнијих црквених уметности. Оно почиње кад и црква: јер је црква скуп народа, а певање живи израз тога скупа. Због тога је и у најстарија времена придавана веллка важност црквеном певању. Оно је одушевљавало на племснита дела, будило побожност и било крепка душевна храна на којој успевају врлине. На црквеном је певању заснована — од њега потиче — сувремена светска музика; њему има да захвади за свој постанак и развој до овога ст-упња, на коме је данас, јер је црква живот душевни, а црквено певање израз тога живота и душе народа. Због тога црква, а нарочито црквено певање, треба да иде са временом. Ако застане, онда је и престало; кад престане бити привлачно душевно уживање, онда је изгубило и сав свој значај, а с њим заједно и црква, која би спада само на сухе верске обреде. Многи уживају више у црквеној песми, него у светској. А кад се она гаји како треба, кад је депа и савремена, онда ће је заволети и ко није дотле осетио чари њене лепоте, ко није био загреван и одушевљаван њоме; заволеће цркву, јер је песма та, која привлачи и загрева топлином љубави између људи, као и између народа и цркве не само сада но све од постанка. Духовита песма уз арфу пророка Давида лечи мрачну душу Саула. Ђеније РаФаидо и могао је осетити и представити на слици „Св. Цецилија" (у Болоњи) моћ и утицај црквене музике на срца људи, и блаженство душе, које она ствара, по изразима лица певачнце Св. Децилије и около ње сдушалаца њених. Од њих јој је најближи по духу Јован Дамаекин, првообразни савршени тип човечје љубави, освећене хришћанским страдањем, — љубави, која, иознавши страдања, постаје искрена и дубока; па Марија Магдалина, израз више земаљске љубави; на Апостол Павде, израз чијег лица носи на себи више утисак замишљености о тајанственој еили духовне пееме, која иобеђује ерца силније од ароаоведи негових, те и проповеда свету: „... исподнлитеса духомг, гдаголшце себ^ћ во исалмћхА, и шћншхт>, и пћснехн духовннхт., воспћвашше и погоце вт, сердцахт> вашихЂ господеви" (кт> ЕФесеемЂ гд. 5, зач. 229, ст. 19) и: „...учаше и вразумлаклце себе сам ^хт, во псалм^хт,, пћншхЂ и пЗзснехЂ духовнБ1хт> о бдагодати покице вт> сердцахт. вашихт> господеви" (кт> Еодоссаемг, гл. 3, зач. 258, ст. 16). Да ли се у нас достојна пажња обраћа црквеноме певању? Наше црквено певање не само не иде са временом, већ, напротив, опада. Док на Западу има свака црква своју црквену музику; док у праволросветни гаасник, I кн>., 6 св., 1910. 32