Prosvetni glasnik

ш 1006

ИРОСВБХНИ ГЛАСНИК

сора I београдске гииназије, по модби г. Николе Ранојевића, проФесора II београдске гимназије, од 23 јуна ове године, азатимЈе Савет дао мишљење: да се г. Ранојевићу за труд поднет око измена и допуна учињених при прештампавању у уџбенику државног издања „Основи из Јестаственице за ниже разреде средњих шкода" и држања коректуре придиком штампања изда на име награде (600) шест стотина динара. IV Саслушан је писмени реч>ерат г.г. Љубомира Протића, унравитеља Женске Учитељске Школе у Београду, и Михаила Станојевића, учитеља, по молби г. Милана Косановића, учитеља из Миријева, од 14 новембра 1909 године, и затим је Савет дао мишљење: да штампани Вуквар и Упутство од г. Косановића не треба препоручивати за школске књижнице, а тако исто ни који други. Коме поред буквара државног треба ради студије и који други, нека га набави сам за своју књижницу. V Саслушан је, у вези са писмом господина Министра просвете и црквених нослова од 7 маја ове године ЗБр. 270, писмени реФерат г.г. Љубомира Иротића, управитеља Женске Учитељске Школе у Београду, и др. Светолика Стевановића, управитеља Више Женске Школе у Београду, о Фонду пок. Дим. С. Николића-Беље. Тај реФерат гласи: Г^давном Просветном Савету, Некадањн београдски трговац иоч. Димитрије С. Николић — Бе.ва осхавио је тесхаментом од 29 марта 1880 године своје имање у Београду држави српској са жељом да се приход од хог имаља уиотребљава „ка иросвртне цељи". Како завешхалац није ближе одредио на какне ће се иросвехне дељи ноименце трошити приход са тог имања, то је Минисхарсгво Просвехе као руковалац имањем, прописало 13 новембра 1902 године нарочита правила о овоме Фонду. По тим правилима „приход овога Фонда употребљаваће се на потпомагање научних ироучавања сриског народа и српских земаља, као и суседних народа и земаља у колико за ово друго буде разлога и могућности (чл. 3.). Нама се чини да су писци ових правила оваком одредбом не само скучили вољу племенихог дародавца, него су погрешно протумачили речи „просветне цељи", јер иросветни циљеви нису исто што и научни циљеви. Просвети је циљ да научне истине иресади у масу народну, док је науци циљ да истражује нове научне истине. Према томе: оснивање књижица за народ: издавапе и награђивање иоиуларних сииса за народ; организовање систематских иредавања за масу народну и помагање освивању курсева за неписмене било би много ближе вољи тестаторовој, него ма каква научна испитивања. ^ Стога смо мишљења да правила Фонда пок. Димитрија Николића Беље треба из основа променихи. 6 окхобра 1910 г. Л»уб. М. Протић Београд. Др. с. Стевановик.