Prosvetni glasnik

1016

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

сматрања ученик се враћа на своје место и црта оно, што је микроскопом видео, гдедајући ири том и скиду на табли. Наставник се мора уверити о сваком ученику, да ли посматрани иредмет јасно види. Препарате треба имати готове, јер њихово спремање за време часа одузима много времена и смета наставнику, да обрати довољну пажњу на држање потребног поретка. С тога је наставник дужан спремити препарате. Изузетак чине они објекти, на којима се животни појави посматрају, те се за време самог часа морају спремати (крвоток у пуноглавчеву репу, срце у дафније, раставкине споре, амебе и др.). Има и таквих објеката, који се без нретходне припреме могу посматрати (лептиров нрашак, поден и др.). Ваља напоменути и то, да је час микроскопеког посматрања везан са извесним тешкоћама за наставника, нарочито у разреду са великим бројем ученика. На оваквом часу сви ученици немају чим да се занимају; јер док један ученик посматра, а некодико њих цртају оно што су већ посматрали: дотле остали ученици седе беспослени и на њих наставник не може да обрати довољну пажњу, јер је заузет непрекидном контролом посматрања. Овим ученицима често постаје време досадно, те се немирнијим међу њима даје 'прилика, да ремете ред. Због тога је најбоље ограничити број ученика, који ће једнога часа да носматрају, тј. треба ученике поделити у две или три групе, па једна група нека посматра једнога часа, друга другога и тако редом. Разуме се, да свака средња школа треба да има бар по један микроскоп. Без тога не вреди ни предавати о оним ситним нредметима, које ученици голим оком не могу посматрати. Влад. Војиновић

ЕСТЕТИЧКА ОСЕЋАЊА При расматрању и изучавању психичких нојава психолог полази од опште познате разлике: тројаке функције духа, која седобива самопроматрањем нри дубокој анализи. Духу се прииисује тројака Функција, тј. три карактеристичне и битно различите врсте реакције, на име 1. функција осећања, која се иснољава у супротности угодности и неугодности, 2. функција разума или увиђавности и разборитости, којима се завршује у сазнавању и 3. функција хтења или желе, коЈа прелази у вољу. (1) Прва Функција садржи у себи сва наша пријатна и непријатна искуства, у колико посматрамо само њихов тон осећања, тј. њихову пријатну или непријатну страну. (2) Функција разума или сазнавања ће се вежбати у различитим приликама опажања чулних