Prosvetni glasnik

71*

б б д е ш к в

1087

м вишим школама. Заклада је ова, поред позвате Побелове закладе, највећа до данас у Шведској. Поред ове закдаде, намењене просвети народној, постоји у Штокхолму и заклада једнога трговца од 4 милијуна динара, из које се лети издржавају деца града Штокхолма у сенаторијама. * Л.ига за световну шкоду. — Има већ сто година како се у Енглеској води борба за световне школе. Најпре је пропагирадо за световну шкоду Филозофско Друштво у Манчестру, па онда основано је у том циљу у Ланкастеру „Британско Школско Друштво". Та су два друштва највише радида у корист световних школа. После тога основао је највећн енглески социјални реФорматор Овен школу на чисто етичкој основи, у којој није предавана наука о вери; године 1870 установљено је, после огорчене борбе с конзервативцима, посебно министарство за просвету. Али шкоде, што их је основало то минпстарство, нису биле, према мишљењу либералаца, довољно задахнуте световним духом, иошто је надзор над тим школама био поверен искључиво члановима духовнога сталежа. То је код либералаца изазвало велико незадовољствб, и зато су њихови прваци као ШаАзкте Кт§з1еи, Сћат1зег1ат 1 Масс1опа1<1 жпво радили, да потпуно одеде и цркву од школе. И они су у томе успели. Сложили су се људи различних погледа, да заједнички раде речју и књигом, да одстране сваки утицај цркве на школу. У тој сврси и основана је: „ Лига за световну школу ". Данас има 37 енглеских свештеника, који припадају овој лиги, што је доказ да су и свештеници у Енглеској ставили се у службу лиге за световну школу. И у 8асћзеп-Ме1тп§епи обнародован је ту скоро закон о народним школама, ио коме се укида црквени надзор у народним школама не само за световну већ и за верску наставу. * Више народне шкоде у Русији. — У Русијп се живо ради на реорганизацији народних школа у чисто националном духу. Тако је московско друштво за ширење писмепости у руском народу, већало прошле годипе о вишим основним шкодама, које похађају ученици, који су свршили основну школу —- нижу —, па су донете ове резолуције: 1. Виша народна школа да буде у органској вези са системом народних школа у држави; 2. Виша народна школа да буде јавна; 3. Да буде аутономна у својем унутрашњем уређењу и управљању; 4. Да једнаким правом полазе ту школу мушкарци и девојчице; и 5. Настава у овим школама да буде бесплатна. Рес1. Коаћ1. Колико долази ђака на једног учитеља по разним државама ? — Од интереса су статистички подаци о томе: колико у појединим европскпм државама долази ђака на једнога учитеља? — Тако, у евроиској Русији долази на једнога учитеља 26 ђака, у Холандији 32, у Француској 38, у Шведској 40, у Италији 41, у Бугарској 44, у Швајцарској 45, у Норвешкој, Белгији и Турској 46, уј Грчкој 48, у Данској и Аустро-Угарској 33, у Србији 55, у Немачкој 58, у Шпанији 59, у Румунији 79, у Финској 94.