Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

1155

Пчела излази из сво.је чауре; она се осуши, очисти се сасвим инстинктивно, омирише мед, другарице и подмладак, .једе затим меда, опипа своје другариде и почиње још да храпи подмладак, али све то аутоматски, инстинктивно. Ну кад се она, пошто је то шест дана чинила, извади из своје трмке и метне неколико метара иза трмке, она је не можс више наћи, те је изгубљена. Кад напротив ова иста пчела излети макар првн пут из кошнице, онда она описује неколико кругова у ваздуху, ниха се тамо амо, расмотри тако околину, види шарено цвеће, полети к њему — опет инстинктивно — осети из близине мед у некима од њих, у другима пак нс. Кад је она тако насисала довољно нектара. онда ће она наћи пут за кошницу чак и на километар даљине, и ако она из те тачке не може видети кошнице. Како је то могућно? А то она чини и онда, кад јој се ииици одсеку. То сетумачи само тако, да су се топогра#ске видне слике целога прелећеног нута од кошнице ка цвећу утврдиле у њеном мозгу као комплекси енграма, и да их она на повратном путу опет распознаје. Кад излети по други пут, онда пчела посећује само оне цветове, у којима је нашла нектара. То исто важи о мраву што се тиче топохемиског мириса њихова повратног нута. Ирема томе имају пчеле и мрави памћења, они могу енграФисати, екФорисати и асосирати. Овде бих упутио на дело БутелРепена: „Јесу ли пчеле реФлексне машине ?", као и на своју књигу: „Чулни живот у инсеката". Доказано је да старије пчеле и етарији мрави познају топограФију своје околине на много већим одстојањима него ли младе животињице. Према томе науче ове животињице нешто у своме животу. Оне стичу искуста. Докле се њихове инстинктивне радње развијају, дотле се енграФишу и асосирају њихови чулни опажаји, које •оне употребе при својим доцнијим радњама, у вези са развитком инстинката. Ова мала искуства, ма да су веома ограничена, ииак су пластични мождани род и спадају с тога у по.јам интелигенције. Љбок је припитомио једну осицу, а ја једну црну водену бубу. Шта значи то? Метнуо сам водену бубу у један бокал у својој соби. Најпре беше она дивљачна и плашљива и пливаше журно ка дну стаклена бокала, кад би само отворио врата. Али то поступно престаде; носле неколико дана она је јела у моме присуству муве, ко.је сам јој бацао. Ускоро поче она чак да гриска врхове од мојих прстију, тто сам јој пружао, ајош доцније, она покушаваше чак да искочи из бокала, кад би само отворио врата на соби, дакле сасвим противно него у почетку. Затим Је метнух на сув сто и научих је да једе на њему, тако да је најзад научила да једе лежећи на леђима. при чем е чинила сасвИм необичне и за водену животињу неспретне покрете. Ма да је интелигенција у инсеката, као таква, веома рудиментарна, и ма да пљачкашки походи извесних мрава, сточарство и градин&ретвд других, па чак и употреба сопсгвених чаура као справа ;;а>прцдеЈмК^А 1Ш1 •Ш л -