Prosvetni glasnik
ИАСТАВА И КУЛТУРА
33
.мачења тостова, историје књижевности, превода са немачког, енгдеског и тадијанског језика. Да би се целом томе раду дала званична санкција н да би се успех појединаца практично обележио сгвара се испит за добијање Сведочанства студија француског језика. Успех је бивао све већи, странци су долазили у све већем б|>оју и није их било лако сместити. После извеених нових нроширења наставног плана, 1902 установљава се и други испит Дииломе виших студија фраццуског језика и књижевности. И ту изгледа да је дело завршено да се нема куда нанред. Али 1903-04 установљава се нарочита катедра модерне Француске Филологије оснива се Фонетички Институт и про#есору ставља се у дужност да систематски проучава сва питања која се тичу предавања Француског језика странцима. То одлучно креће предузеће у напред и то јаче него икада пре. Док је дотле годишњи прираштај износио око 35 студената од тада износи близу стотину. доцније и више;.са 636 број студената скаче на 729, па на 808, 970, 1104 и на 1230 године 1909-10. Ове године само за нрви семестар вишак износи око 60 студената (без другог семестра и летњега курса). Сав тај велики успех постигло је само неколнко вредних нроФесоре пуних воље и истрајности. Жртвујући сав свој одмор они су непрестано усавршавали предавања на уштрб свога слободног времена, неуморно тражили све нове лакше и практичније методе за своје све многобројније слушаоце. Међу њима су шире познати: неуморни преседник Одбора Марсел Рејмон естетичар и историчар талијанске уметности: Моријо проФесор књижевности. критичар, писац расправа о Скарону, Шенису, Мисеу, Росе .један од најмлађих проФесора, вредан, нредузимљив, важан нарочито са свога рада на унанређењу Фонетичког Института који је потпуно његово дело. Осим ових сталних проФесора, преко лета се ангажују и проФесори са Сорбоне и истакнутији гимназиски проФесори. Преко лета 1909 држали су предавања проФесори Сорбоне Брино, Лансон и Лемоние. Идућега лета изгледа биће ангажован Омар (НотагЛ) проФесор словенских језика на Сорбони. И нреко лета и преко године предавања се деле на две групе; пре подне изучавање језика: теориска и практична граматика, нроучавање порекла, Формације и значења речи; затим Фонетика, дубоко научно проучавање речи, њиховог изговора и нагласка, „предавања изговора и изражавања; после подне проучавање Француске: историја књижевности; политичка историја. историја уметности. економско стање и природне лепоте Француске. просветни гдаоник, I кн>., 1 ов.. 1911. 3