Prosvetni glasnik

324

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

чини као нешто најбоље. Ваше мајке нису више осуђене на тешке послове, не морају да се скривају ио кућним угловима, да тамо чекају мужа грубијана, да буду бијене, па ипак и тим задовољне. И ваше се сес-тре данас гледају слободно и весело у живот који их очекује. Сви народи раде на заједничком циљу: материјалном сиокојству и моралној величини човечјој. Ч"овек, да би се исхранио, доноси из других земаља оно чега нема код своје куће. Производима и творевинама једних служе се и сви други, једни народи без другпх не би више могли онстатн. Тако исто захваљујући вашим књигама, ви упознајете мисли великих мислилаца, великпх наученика целог света и свих времена; и најсиромашнији радник, по свршетку дневног посла, оилемењује своје ерце и богати свој ум идејама најузвлшенијих генија целокупног чсовечанства. 3) Човек је слободан и ирема самом себи: Остаје вам још да испуните најтежи задатак: наследили стс од ваших најудаљенијих предака њпхов стра, њихову леност, њихову суровост. Све њихове погрешке поново оживљују у вама, и све ове утварп и духови стварају у вама човечју жнвотињу. Свакад кадгод попустите леностн личите на дивљака који мирно спава у каквој хладовини, не бринући се за сутра. Свакинут кадгод попустите гневу личите на некадашњег човека, коме је ма и најмање досада терала крв у главу. Свакииут, кадгод попустите прождрљивости личите на облапорног пса који прождире да.ни му комад меса, ма колики он био. Нс попуштајте тим наганима, борите се, ослободите их се. Закључак — На вама је да изаберете: Живот сиромашан, пун страха. свиреп, груб, или живот богат, осигуран, миран, и нлеменит, и то значн бити животпња, или бити човек, бити роб или слободан створ. Мисао — Познавање ириродних закона чини нас слободним. Питања: Еако се човек ослободио: Хоће ли заједнички да ради с другима пли да се бори против њих? Покажите неколико добрих страна заједничког рада? Да ли су данас и слаби запгтићени законом као год и снажни? Бе Уо1ите РгаиепШШипд. 2еИ8сћгШ Гпг сИе ^езаи^еп [пГепжеи <1ен \\ 7 еЉ Нсћеп ХЈп^егпеМзтезепз, ћегаиз§е§ећеи топ Рго!'. В-г. Ј. у с ћ § г а т. X. година, 1911. св. 1. (зајаиуар) и 2. (за Фебруар). Лајпциг и Берлии, штамиа и издање Б. Г. Тајбнера. — Годишње 12 свезака; цеиа 5 марака за иода године. Као што се види већ из натписа, овај угледни немачки лист, познат још из раније читаоцима „Просветног Гласника", у ком је било говора о њему и из кога су узимани чланци, белешке и друге ствари зашао је у десету годину излажења, заступајући интересе женског образовања и васпитања у Немачкој. „ГгаиепћШип^" обраћа пажњу на све облике школа за више женско образовање на праве више женске школе (ћбћеге М8(1сћеп8сћи1еп) и женске учитељске школе, на више женске школе за домаћичко образовање (Ггаиепзсћи^еп) н женске гимназије и реалке (8(;и<Иепапз(;а11еп) 1 , а тако исто на основну наставу за женску децу, напродужне женске школеина трговачку и техничку наставу за женску младеж. У свакој свесци су расправе, књижевни преглед

1 В. Одредбе о новом уређењу виших женских школа у Пруској, »Просветни Гдаснив <: , св. за април 1909, стр. 295—307.